04.08.2026
Belgrade, RS 26 C

Најновије вести

ГЛОБАЛИСТИЧКА ПРЕТЊА ИЛИ ПОБЕДА ДЕМОКРАТИЈЕ: Радост Европе након пада Орбана или пре њеног пада

У ауторском тексту Мартин Армстронг је коментарисао недавне изборе у Мађарској. Пораз Виктора Орбана у Мађарској прошлог викенда у Бриселу је дочекан са уобичајеном пропагандом да је Орбан успоставио једнопартијску власт. Посебно упада у очи лицемерје у томе што се ова наводна „победа демократије“ слави од стране јединственог глобалистичког блока који тежи да управља Европом, а потом и светом, и који није ни демократски ни одговоран грађанима. У Мађарској грађани бирају своје представнике, док у Европској унији Урсула никада није изашла на изборе.

Грађани Мађарске не гласају директно за премијера, већ земља функционише по парламентарном систему у коме владу формира парламент.

Према наводима медија, резултати избора у Немачкој могли би бити доведени у питање. Урсула фон дер Лајен је, како се тврди, наложила да Европска унија заузме страну на мађарским изборима и да ослаби позицију Орбана, који је инсистирао на националним интересима у спору са Бриселом. Европска комисија се доводи у везу и са мешањем у италијанску политику, кроз притиске који су довели до смене Силвија Берлусконија, управо због његовог противљења централизацији.

Бивши европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон изјавио је да би Европска комисија, уколико процени да је било страног мешања, могла да доведе у питање изборне резултате, као што се тврди да је био случај у Румунији. Као пример се наводи и референдум о независности Шкотске 2014. године, уз тврдње да су у процесу бројања гласова учествовали људи повезани са ЕУ. Према овим наводима, ЕУ се мешала у изборне процесе у више земаља – у Шкотској, Италији, Румунији, Мађарској, па чак и у Немачкој – како би задржала политички утицај. Помињу се и тврдње да су у институције убацивани људи са задатком да делују изнутра. Након што је Орбан признао пораз, Урсула фон дер Лајен позвала је на додатно јачање надлежности ЕУ, што се тумачи као удар на национални суверенитет. Толико о демократији. Тврди се да је Урсула уложила велики политички напор да ослаби Орбана, између осталог због његових односа са руским председником Владимиром Путином и његовог става према Украјини. Истовремено, ЕУ је Орбана оптуживала за ауторитарност и корупцију, што се у овом контексту представља као пројекција сопствене политике.

Очекује се да ће последице ових избора тек постати видљиве. Урсула је, према овим тврдњама, подржала проевропског кандидата Петера Мађара, од кога се очекује да усклади политику Мађарске са захтевима Брисела. ЕУ је претходно блокирала милијарде евра намењених Мађарској, управо због Орбановог противљења рату у Украјини.

Мађару је, како се наводи, већ достављен списак од 27 услова које треба да испуни да би средства била одобрена. Урсула је изјавила да ЕУ мора да „искористи тренутак“ како би учврстила своју позицију, не увиђајући да би управо такав приступ могао да доведе до распада Уније.

У наредном кораку, Урсула настоји да додатно ограничи национални суверенитет држава чланица. Иако је на почетку интеграција обећавано да ће се одлуке доносити искључиво консензусом, сада се залаже за укидање права вета. То би значило да би државе чланице изгубиле могућност да самостално одлучују о кључним питањима и биле приморане да се повинују већини.

Овакав развој догађаја подсећа на упозорења Маргарет Тачер о опасностима прекомерне централизације у Европи. Према овом тумачењу, политика ЕУ се креће у правцу даљег јачања централне власти, уз смањење утицаја националних држава. Урсула је изјавила да је прелазак на гласање квалификованом већином у спољној политици неопходан како би се избегле блокаде.

Историја показује да су управо централизовани системи често доводили до слабљења и распада великих политичких целина. ЕУ, по овом ставу, следи сличан образац. Догађаји у Мађарској тумаче се као пример борбе за политичку моћ, при чему се као главни носилац централизације види управо руководство ЕУ.

Поред тога, све чешће се помиње и идеја о јединственој европској војној команди, што се представља као корак ка даљој интеграцији и остварењу ширих политичких циљева.

Линк ка оригиналном тексту: https://www.armstrongeconomics.com/history/europes-economic-history/the-globalist-threat/

Претходни чланак

Марта Кос: Ценим посвећеност ректора Ђокића у одбрани аутономије Универзитета

Sledeći članak

Вучић: Датум расписивања избора биће познат до Ђурђевдана, или који дан после

Препоручујемо да погледате

Viktor Orban

Орбан: Ово је крај ере либералног светског поретка

Европа се налази у ситуацији у којој се светски систем моћи мења. Избегаваћу идеолошке провокације, али на мађарском ово називамо крајем ере либералног светског поретка у западном свету, изјавио је премијер Мађарске Виктор Орбан на 12. […]

Лавров: Афричке земље не желе да буду Западу извор сировина

Афричке земље не желе да буду извор сировина за глобалне корпорације, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров на састанку са комесаром Афричког савеза за политичка питања, мир и безбедност Банхолом Адеојем. “Данас сведочимо веома специфичном феномену: […]

Zelenski

Бивши украјински премијер објаснио зашто Запад подстиче дрскост Зеленског

Западне земље подстичу и охрабрују дрско понашање Владимира Зеленског, јер им је потребан, изјавио је у разговору за ТАСС бивши премијер Украјине Николај Азаров. “Разлог је у томе што му се то дозвољава, а можда […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *