Bugarska je zapretila da će blokirati novi paket sankcija Evropske unije protiv Rusije ukoliko se na udaru nađe ruski patrijarh Kiril.
Premijer Rumen Radev poručio je u Briselu da Sofija neće podržati 21. paket sankcija ako on bude obuhvatio poglavara Ruske pravoslavne crkve.
Radev je naglasio da njega lično ne zanima pitanje patrijarha Kirila, već Ruska pravoslavna crkva kao institucija, ističući istorijske i verske veze Bugarske i Rusije.
„Mi smo iz jedne porodice“, poručio je Radev, pozivajući se na pravoslavne veze dva naroda.
Ova izjava odmah je otvorila novi front unutar Evropske unije, jer se sankcije protiv Rusije mogu usvojiti samo jednoglasno. To znači da jedna država članica može da zaustavi čitav paket mera.
Brisel je novi paket sankcija predstavio 9. juna, a o njemu bi članice trebalo da razgovaraju u narednim nedeljama.
Međutim, Bugarska je već signalizirala da postoje granice preko kojih neće preći.
Moguće sankcionisanje patrijarha Kirila nije nova tema. On je i ranije bio razmatran za sankcije, još 2022. godine, ali tada nije bilo jednoglasne podrške među članicama Evropske unije.
Sada se isto pitanje ponovo vraća, ali sa jasnim otporom Sofije.
Radev je poručio i da Bugarska neće dozvoliti mere koje bi nanele štetu njenoj ekonomiji.
To znači da Sofija ne brani samo versku liniju, već i sopstvene ekonomske interese, što dodatno komplikuje pokušaje Brisela da prikaže jedinstven front protiv Moskve.
Ovakav stav predstavlja širi zaokret nove bugarske vlade, formirane posle aprilskih izbora.
Bugarska je već ranije ovog meseca saopštila da će obustaviti isporuke oružja Ukrajini iz državnih vojnih zaliha. Radev je tada ocenio da je Sofija Kijevu već pružila dovoljnu pomoć i da sada mora da stavi na prvo mesto sopstvenu bezbednost i ekonomsku stabilnost.
Ta poruka se uklapa u njegov dosadašnji skeptičan odnos prema zapadnoj vojnoj podršci Ukrajini.
Radev je više puta tvrdio da rat nema vojno rešenje, kritikovao je isporuke oružja i upozoravao na opasnost od dugoročnih bezbednosnih obaveza prema Kijevu.
Zbog takvog stava već je dolazio u sukob sa Vladimirom Zelenskim, koji ga je javno kritikovao zbog poziva na pregovore sa Moskvom.
Sada se Bugarska još jasnije pozicionira kao država koja ne želi da slepo prati svaku liniju Brisela kada je reč o Rusiji.
Za Evropsku uniju, ovo je ozbiljan problem.
Sankciona politika počiva na utisku jedinstva, ali svaki novi paket sve teže prolazi kroz političku matematiku 27 država članica. Što duže traje rat u Ukrajini, sve je više zemalja koje otvoreno ili prikriveno postavljaju pitanje cene takve politike.
Bugarski veto bi zato mogao da postane mnogo više od spora oko jednog imena na sankcionoj listi.
On bi pokazao da unutar Evropske unije raste zamor od beskrajnog proširivanja sankcija i da pravoslavne, istorijske i ekonomske veze sa Rusijom nisu nestale samo zato što ih Brisel politički ignoriše.
Glavna poruka Sofije je jasna: Bugarska neće podržati udar na Rusku pravoslavnu crkvu i neće prihvatiti sankcije koje štete njenim interesima.
Ako Brisel bude insistirao na patrijarhu Kirilu, ceo novi paket sankcija mogao bi da se sudari sa bugarskim vetom — i da još jednom pokaže da evropsko jedinstvo oko Rusije više nije tako čvrsto kao što se predstavlja.
