Бугарска је запретила да ће блокирати нови пакет санкција Европске уније против Русије уколико се на удару нађе руски патријарх Кирил.
Премијер Румен Радев поручио је у Бриселу да Софија неће подржати 21. пакет санкција ако он буде обухватио поглавара Руске православне цркве.
Радев је нагласио да њега лично не занима питање патријарха Кирила, већ Руска православна црква као институција, истичући историјске и верске везе Бугарске и Русије.
„Ми смо из једне породице“, поручио је Радев, позивајући се на православне везе два народа.
Ова изјава одмах је отворила нови фронт унутар Европске уније, јер се санкције против Русије могу усвојити само једногласно. То значи да једна држава чланица може да заустави читав пакет мера.
Брисел је нови пакет санкција представио 9. јуна, а о њему би чланице требало да разговарају у наредним недељама.
Међутим, Бугарска је већ сигнализирала да постоје границе преко којих неће прећи.
Могуће санкционисање патријарха Кирила није нова тема. Он је и раније био разматран за санкције, још 2022. године, али тада није било једногласне подршке међу чланицама Европске уније.
Сада се исто питање поново враћа, али са јасним отпором Софије.
Радев је поручио и да Бугарска неће дозволити мере које би нанеле штету њеној економији.
То значи да Софија не брани само верску линију, већ и сопствене економске интересе, што додатно компликује покушаје Брисела да прикаже јединствен фронт против Москве.
Овакав став представља шири заокрет нове бугарске владе, формиране после априлских избора.
Бугарска је већ раније овог месеца саопштила да ће обуставити испоруке оружја Украјини из државних војних залиха. Радев је тада оценио да је Софија Кијеву већ пружила довољну помоћ и да сада мора да стави на прво место сопствену безбедност и економску стабилност.
Та порука се уклапа у његов досадашњи скептичан однос према западној војној подршци Украјини.
Радев је више пута тврдио да рат нема војно решење, критиковао је испоруке оружја и упозоравао на опасност од дугорочних безбедносних обавеза према Кијеву.
Због таквог става већ је долазио у сукоб са Владимиром Зеленским, који га је јавно критиковао због позива на преговоре са Москвом.
Сада се Бугарска још јасније позиционира као држава која не жели да слепо прати сваку линију Брисела када је реч о Русији.
За Европску унију, ово је озбиљан проблем.
Санкциона политика почива на утиску јединства, али сваки нови пакет све теже пролази кроз политичку математику 27 држава чланица. Што дуже траје рат у Украјини, све је више земаља које отворено или прикривено постављају питање цене такве политике.
Бугарски вето би зато могао да постане много више од спора око једног имена на санкционој листи.
Он би показао да унутар Европске уније расте замор од бескрајног проширивања санкција и да православне, историјске и економске везе са Русијом нису нестале само зато што их Брисел политички игнорише.
Главна порука Софије је јасна: Бугарска неће подржати удар на Руску православну цркву и неће прихватити санкције које штете њеним интересима.
Ако Брисел буде инсистирао на патријарху Кирилу, цео нови пакет санкција могао би да се судари са бугарским ветом — и да још једном покаже да европско јединство око Русије више није тако чврсто као што се представља.
