Dve trećine stanovnika Evropske unije podržalo bi povratak Ujedinjenog Kraljevstva u evropski blok, dok većina britanskih birača sada smatra da je Bregzit bio greška.
Istraživanje je pokazalo da su Britanci sve skloniji bližim odnosima sa EU, čak i kada je reč o pitanjima koja su godinama bila sporna, poput slobode kretanja.
U 15 zemalja Evropske unije, 66 odsto ispitanika ocenilo je da bi ponovno članstvo Ujedinjenog Kraljevstva bilo dobra, vrlo dobra ili bar neutralna ideja. Ta podrška veća je od podrške samo bližim odnosima sa Londonom ili zadržavanju sadašnjeg stanja.
Najveća podrška povratku Britanije u EU zabeležena je u Holandiji i Danskoj, gde iznosi 75 odsto. U Francuskoj i Italiji podrška je 59 odsto, dok je u Bugarskoj 56 odsto.
Zanimljivo je da bliže odnose između EU i Ujedinjenog Kraljevstva podržavaju čak i mnogi birači evroskeptičnih i desničarskih stranaka, među njima pristalice poljske Konfederacije, nemačkog AfD-a i francuskog Nacionalnog okupljanja.
I evropski lideri sve otvorenije govore o mogućnosti povratka Britanije. Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da su vrata uvek otvorena, dok je španski premijer Pedro Sančez naveo da bi Španija bez dileme podržala britansko članstvo.
Finski predsednik Aleksandar Stub istakao je da je Evropi potreban britanski glas i poručio da Evropljanima nedostaje Ujedinjeno Kraljevstvo.
U samoj Britaniji većina birača, uključujući i deo onih koji su podržali izlazak iz EU, sada smatra da je Bregzit negativno uticao na ključna pitanja.
Ispitanici su naveli da je izlazak iz EU pogoršao troškove života, ekonomiju, prilike za mlade, problem ilegalne imigracije i trgovinu. Čak i među onima koji su 2016. glasali za Bregzit, većina sada smatra da je izlazak iz EU pogoršao problem ilegalne imigracije.
Na pitanje koje su glavne koristi Bregzita, najčešći odgovor bio je da ne znaju. Odmah iza toga sledio je odgovor da ne vide nikakvu konkretnu korist.
Takav stav sve više se pretvara u želju za bližim odnosima sa Evropskom unijom. Čak 75 odsto ispitanika u Ujedinjenom Kraljevstvu podržava bliži odnos sa EU, dok 66 odsto smatra da bi trgovinske i ekonomske veze trebalo da budu jače.
Posebno je upadljiv podatak da bi 63 odsto britanskih ispitanika prihvatilo slobodu kretanja u zamenu za bliže trgovinske odnose sa EU. To podržava i 57 odsto onih koji su 2016. glasali za izlazak iz Unije.
Čak i među biračima kojima je imigracija glavna briga, 44 odsto bi prihvatilo slobodu kretanja kao deo bližeg ekonomskog odnosa sa Evropom.
Autor izveštaja Mark Leonard ocenio je da podaci pokazuju da je Evropska unija otvorena za povratak Ujedinjenog Kraljevstva i da se britanska javnost ozbiljno udaljila od stavova iz 2016. godine.
Prema njegovim rečima, Bregzit je bio pobunjenički krik nacije koja je odbacila postojeće stanje, ali deset godina kasnije Britanci uviđaju da se nade u bolji život van Evropske unije nisu ostvarile.
Istraživanje je podelilo britanske birače u tri grupe: optimiste, koji približavanje Evropi vide kao geopolitičku nužnost; realiste, koji podržavaju bliže veze sa EU, ali cene i odnose sa SAD; i usamljenike, kojima je nacionalni suverenitet i dalje najvažniji.
Podaci pokazuju i da Britanci sve više vide Evropu kao poželjnijeg bezbednosnog partnera od Sjedinjenih Država. Samo 18 odsto ispitanika sada vidi SAD kao saveznika, dok 58 odsto podržava bliže odbrambene odnose sa Evropom.
Većina britanskih glasača ne želi da zemlja kupuje više oružja od SAD, dok bi više od 60 odsto radije podržalo politiku kupovine evropske vojne opreme.
Gotovo dve trećine ispitanika želelo bi i da Ujedinjeno Kraljevstvo učestvuje u razvoju alternativnog evropskog nuklearnog odvraćanja.
