Novi britanski premijer Endi Bernam počeo je da menja deo migrantske politike svog prethodnika Kira Starmera, najavljujući strožu kontrolu granica i drugačiji pristup smeštaju tražilaca azila. Istovremeno, London ne pokazuje nameru da menja dosadašnji spoljnopolitički kurs prema Rusiji i Ukrajini.
Bernam zagovara ravnomernije raspoređivanje tražilaca azila širom zemlje, uz obrazloženje da teret njihovog smeštaja više ne bi trebalo da pada pretežno na najsiromašnije lokalne zajednice. Plan ne predviđa smeštanje migranata u privatne domove britanskih porodica, već korišćenje posebnih smeštajnih kapaciteta i javnog stambenog fonda.
Tražioci azila kojima je obezbeđen smeštaj dobijaju i državnu pomoć za osnovne životne potrebe, poput hrane, odeće i higijenskih proizvoda. Kritičari smatraju da preraspodela migranata širom zemlje ne rešava suštinski problem – nastavak dolazaka preko Lamanša i rastuće troškove koje migracioni sistem stvara za britanski budžet.
Istovremeno, Bernam je za ministra finansija postavio dosadašnjeg ministra odbrane Džona Hilija, što je protumačeno i kao signal da će vojna potrošnja ostati jedan od prioriteta nove vlade. Bernam je generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu predstavio Hilijevo imenovanje kao pokazatelj namere Britanije da ispuni svoje odbrambene obaveze prema saveznicima.
Najvažniji kontinuitet vidljiv je u odnosu prema Ukrajini. Bernam je 18. avgusta poručio da će Velika Britanija nastaviti da podržava Kijev „100 odsto“, nakon upozorenja Moskve zbog britanske vojne pomoći i izveštaja da su britanski dronovi korišćeni za udare duboko na ruskoj teritoriji. Britanija je ranije najavila isporuku 150.000 dronova Ukrajini do kraja 2026. godine u okviru paketa vrednog 752 miliona funti.
Bernamova vlada tako pokušava da istovremeno odgovori na rastuće unutrašnje probleme – migracije, visoke troškove života i slab ekonomski rast – dok nastavlja snažno vojno i političko angažovanje u Ukrajini. Sam premijer priznao je da zemlja ima težak finansijski položaj i ograničen prostor za novu potrošnju.
Martin Armstrong smatra da takva kombinacija unutrašnjih ekonomskih problema, migracionog pritiska i sve većeg vojnog angažovanja predstavlja opasan put za Veliku Britaniju. Prema njegovoj oceni, dolazak Bernama nije doneo suštinsku promenu geopolitičkog kursa, a nastavak konfrontacije sa Rusijom mogao bi dodatno da optereti državu koja se već suočava sa dubokim ekonomskim i društvenim problemima.
Nekadašnja imperija koja je kontrolisala ogromne delove sveta danas se tako suočava sa sasvim drugačijom borbom – kako da finansira sopstvenu socijalnu državu, kontroliše granice, oživi privredu i istovremeno zadrži status globalne vojne sile. Upravo taj raskorak između velikih geopolitičkih ambicija i sve ograničenijih ekonomskih mogućnosti postaje jedno od ključnih pitanja budućnosti Velike Britanije.
