Нови британски премијер Енди Бернам почео је да мења део мигрантске политике свог претходника Кира Стармера, најављујући строжу контролу граница и другачији приступ смештају тражилаца азила. Истовремено, Лондон не показује намеру да мења досадашњи спољнополитички курс према Русији и Украјини.
Бернам заговара равномерније распоређивање тражилаца азила широм земље, уз образложење да терет њиховог смештаја више не би требало да пада претежно на најсиромашније локалне заједнице. План не предвиђа смештање миграната у приватне домове британских породица, већ коришћење посебних смештајних капацитета и јавног стамбеног фонда.
Тражиоци азила којима је обезбеђен смештај добијају и државну помоћ за основне животне потребе, попут хране, одеће и хигијенских производа. Критичари сматрају да прерасподела миграната широм земље не решава суштински проблем – наставак долазака преко Ламанша и растуће трошкове које миграциони систем ствара за британски буџет.
Истовремено, Бернам је за министра финансија поставио досадашњег министра одбране Џона Хилија, што је протумачено и као сигнал да ће војна потрошња остати један од приоритета нове владе. Бернам је генералном секретару НАТО Марку Рутеу представио Хилијево именовање као показатељ намере Британије да испуни своје одбрамбене обавезе према савезницима.
Најважнији континуитет видљив је у односу према Украјини. Бернам је 18. августа поручио да ће Велика Британија наставити да подржава Кијев „100 одсто“, након упозорења Москве због британске војне помоћи и извештаја да су британски дронови коришћени за ударе дубоко на руској територији. Британија је раније најавила испоруку 150.000 дронова Украјини до краја 2026. године у оквиру пакета вредног 752 милиона фунти.
Бернамова влада тако покушава да истовремено одговори на растуће унутрашње проблеме – миграције, високе трошкове живота и слаб економски раст – док наставља снажно војно и политичко ангажовање у Украјини. Сам премијер признао је да земља има тежак финансијски положај и ограничен простор за нову потрошњу.
Мартин Армстронг сматра да таква комбинација унутрашњих економских проблема, миграционог притиска и све већег војног ангажовања представља опасан пут за Велику Британију. Према његовој оцени, долазак Бернама није донео суштинску промену геополитичког курса, а наставак конфронтације са Русијом могао би додатно да оптерети државу која се већ суочава са дубоким економским и друштвеним проблемима.
Некадашња империја која је контролисала огромне делове света данас се тако суочава са сасвим другачијом борбом – како да финансира сопствену социјалну државу, контролише границе, оживи привреду и истовремено задржи статус глобалне војне силе. Управо тај раскорак између великих геополитичких амбиција и све ограниченијих економских могућности постаје једно од кључних питања будућности Велике Британије.
