Европски парламент усвојио је данас измене прописа ЕУ о поступку за азил, које треба да омогуће бржу обраду захтева за азил.
Са 408 гласова за, 184 против и 60 уздржаних, Парламент је подржао креирање листе сигурних земаља порекла, на нивоу ЕУ. Такође је гласано за споразум о уредби за примениу концепта сигурне треће земље.
Парламент је саопштио да ће нова листа сигурних земаља порекла, на нивоу ЕУ, омогућити убрзано решавање захтева за азил држављана из Бангладеша, Колумбије, Египта, Косова, Индије, Марока и Туниса.
Према новим правилима, на подносиоцу захтева ће бити да докаже да одредба о сигурној земљи не би требало да се примењује у његовом случају због основаног страха од прогона, или ризика од озбиљне штете, ако буде враћен у своју земљу.
Земље кандидати за чланство у ЕУ такође ће се сматрати сигурним земљама, осим ако релевантне околности не указују другачије. Те релевантне околности су неселективно насиље у контексту оружаног сукоба, затим ако њихови грађани имају стопу признавања азила широм ЕУ изнад 20 одсто, као и економске санкције због радњи које утичу на основна права и слободе.
Известилац Алесандро Чириани истакао је да је листа сигурних земаља порекла политичка прекретница у управљању миграцијама у ЕУ.
“Тим законодавством завршава се период двосмислености и утврђује јасан смер – заједничка правила, бржи и ефикаснији поступци, заштита права на азил за особе које имају право на њега и одлучан приступ сузбијању злоупотреба. ЕУ се припрема за јасна и спроводива правила која се базирају на заједничкој одговорности”, рекао је Чириани.
У саопштењу Парламента даље се наводи да ће Европска комисија пратити стуацију у земљама са листе и кандидатима и реаговати ако се околности промене. Такође може да привремено одлучи да земља није сигурна, или да предложи њено трајно уклањање са листе.
Наводи се и да ће чланице ЕУ моћи да примењују концепт сигурне треће земље на подносиоца захтева за азил који није држављанин одређене треће земље и да прогласе његов захтев недопуштеним, ако је испуњен један од три услова, од којих је први постојање везе између подносиоца захтева и треће земље.
Други услов је да је подносилац захтева прошао кроз трећу земљу на путу према ЕУ и да је тамо могао да тражи ефикасну заштиту, док је трећи да са трећом земљом на билатералном, мултилатералном или на нивоу ЕУ, постоји споразум или договор о прихвату тражиоца азила, осим малолетника без пратње.
Известитељка Лена Дипон рекла је да ЕУ гласањем о концепту сигурних трећих земаља осигурава још један кључни елеменат за функционалан и веродостојан систем азила.
“Омогућавањем бржег и ефикаснијег одбијања очито неутемељених захтева за азил у будућности убрзавамо поступке азила, растерећујемо системе чланица и помажемо људима да не буду у правном лимбу годинама”, рекла је она. (Извор: БЕТА)
