Dok devet država kandidata nastoji da postane deo Evropske unije, tri među najbogatijim i najstabilnijim evropskim demokratijama – Island, Norveška i Švajcarska – i dalje ostaju van tog bloka.
Pitanje privlačnosti EU ponovo je došlo u središte pažnje nakon što su građani Islanda na referendumu odbacili predlog da zemlja obnovi pristupne pregovore sa Briselom.
Protiv nastavka pregovora glasalo je 52,8 odsto birača, dok je 47,2 odsto bilo za njihovo obnavljanje.
Island već ima pristup jedinstvenom evropskom tržištu preko Evropskog ekonomskog prostora, član je Šengenskog prostora, dok mu bezbednosne garancije pruža NATO. Zbog toga deo stanovništva ne vidi dovoljno jak razlog da zemlja prihvati i političke obaveze koje nosi punopravno članstvo u EU.
Jedno od ključnih pitanja na referendumu bilo je ribarstvo. Oko 90 odsto islandskih ribarskih kompanija protivilo se članstvu u EU zbog straha da bi nacionalne vode i riblji fond bili obuhvaćeni Zajedničkom ribarskom politikom Unije.
Ribarstvo u Islandu nije samo važna privredna grana, već i pitanje nacionalnog suvereniteta i identiteta, zbog čega su konkretni ekonomski interesi za veliki broj birača imali veću težinu od argumenata o dubljoj evropskoj integraciji.
Slična situacija postoji i u Norveškoj. Ta zemlja je kroz Evropski ekonomski prostor prihvatila oko tri četvrtine propisa EU, ali je i dalje van Unije.
Prema ovogodišnjim istraživanjima, oko 37 odsto Norvežana podržava ulazak u EU, dok se 49 odsto tome protivi. Norveška je članstvo već odbacila na referendumima 1972. i 1994. godine.
Švajcarska je takođe odlučila da odnose sa Evropskom unijom uređuje nizom bilateralnih sporazuma, bez namere da postane punopravna članica.
Istovremeno, siromašnije evropske zemlje i države sa većim geopolitičkim i institucionalnim problemima nastavljaju da teže članstvu.
Ukrajina i Moldavija završile su proces provere usklađenosti zakonodavstva sa propisima EU, Crna Gora je zatvorila 18 od 33 pregovaračka poglavlja, dok Albanija želi da pristupne pregovore okonča do 2027. godine.
Za te države članstvo u EU donosi pristup evropskim fondovima, političku i bezbednosnu podršku, kao i mehanizme za sprovođenje institucionalnih reformi.
Sa druge strane, bogate evropske demokratije već imaju pristup velikom delu ekonomskih pogodnosti evropskih integracija, zbog čega se kod njih pitanje članstva mnogo više svodi na odnos između političkog uticaja u Briselu i ustupanja dela nacionalnog suvereniteta.
Islandski rezultat zbog toga predstavlja nepovoljan signal za politiku proširenja EU – Brisel za sada nije uspeo da pokaže da punopravno članstvo ima dovoljno dodatne vrednosti i za najbogatije i najstabilnije evropske države.
