Белгија остаје чврсто против коришћења замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине, упркос новом притиску више чланица Европске уније да се поново размотри начин употребе око 200 милијарди евра руских средстава блокираних у Европи.
Белгијски министар одбране Тео Франкен одбацио је иницијативу Шведске, Пољске, Холандије и Шпаније да Европска комисија размотри нове могућности коришћења замрзнуте руске имовине.
„О томе нема преговора, врата су затворена“, поручио је Франкен.
Највећи део замрзнуте руске имовине налази се у белгијском депозитару хартија од вредности „Euroclear“, због чега Брисел страхује да би управо Белгија могла да сноси највећи правни и финансијски ризик уколико Москва покрене поступке због употребе или одузимања те имовине.
Белгијски премијер Барт де Вевер се још на европском самиту у децембру оштро успротивио предлогу који су подржавале Немачка и Европска комисија, а који је предвиђао стварање такозваног „репарационог кредита“ Украјини у вредности од 210 милијарди евра.
Франкен је поручио да ће белгијски премијер остати при том ставу и критиковао балтичке државе зато што, упркос противљењу Брисела, настављају да покрећу питање руске имовине.
„Требало би да буду опрезни са сталним враћањем овог питања и стављањем нас у угао. Не мислим да је то мудро“, рекао је Франкен.
Он је подсетио и да Белгија пружа значајну помоћ Литванији, Летонији и Естонији, сугеришући да би те земље требало да узму у обзир забринутост Брисела.
Белгијски министар спољних послова Максим Прево претходно је оставио нешто више простора за могући договор, наводећи да би употреба руске имовине могла да се разматра само уколико би правни и финансијски ризици били праведно подељени међу државама ЕУ, а не преваљени првенствено на Белгију.
Очекује се да ће министри спољних послова земаља Европске уније поново разговарати о овом питању на састанку у Ирској наредне недеље.
