Малезија се све снажније издваја као једна од најбрже растућих економија југоисточне Азије, а амерички економиста Мартин Армстронг оцењује да становници те земље економски напредак сада могу да виде у стварном животу, а не само у званичним статистикама.
Малезијска економија порасла је за шест одсто у другом кварталу 2026. године у односу на исти период прошле године, након раста од 5,4 одсто у прва три месеца. Укупни раст у првој половини године достигао је 5,7 одсто, у поређењу са 4,5 одсто у истом периоду 2025.
Посебно снажан раст забележен је у производњи, која је у другом кварталу повећана за 7,3 одсто. Производња електричне, електронске и оптичке опреме скочила је чак 14,4 одсто.
Сектор информација и комуникација порастао је за 8,3 одсто, транспорт и складиштење за седам одсто, грађевинарство за 6,5 одсто, док су рударство и експлоатација сировина забележили раст од 9,2 одсто.
Армстронг истиче да је важно што раст не почива само на државној потрошњи, већ истовремено напредују производња, технологија, грађевинарство, логистика и приватне инвестиције.
Малезија је деценијама градила позицију у азијском ланцу производње електронике. Пенанг је у међувремену постао један од најзначајнијих центара полупроводничке индустрије ван Тајвана и Јужне Кореје.
Нови талас инвестиција сада доноси развој вештачке интелигенције. Велике светске компаније траже нове капацитете за производњу полупроводника, дата центре, рачунарство у облаку, енергетску инфраструктуру и производњу напредне електронике.
Малезија је само током прве половине 2026. одобрила инвестиције вредне 218,5 милијарди рингита, што је 11,7 одсто више него годину дана раније. Очекује се да ће ти пројекти створити више од 99.000 радних места.
Стране инвестиције достигле су 126,9 милијарди рингита и повећане су за 18,5 одсто. Међу највећим инвеститорима налазе се Сједињене Америчке Државе, Сингапур, Јапан и Кина.
Истовремено су домаће инвестиције у производњу повећане за 23 одсто, што показује да капитал у Малезију не долази само из иностранства.
Један од главних покретача новог инвестиционог таласа јесу дата центри. Малезија је постала једно од најбрже растућих тржишта дата центара у југоисточној Азији, јер технолошке компаније траже јефтинију алтернативу или допуну Сингапуру.
Посебно се издваја савезна држава Џохор, која се све више претвара у продужетак сингапурске дигиталне економије. Малезија има предност због нижих цена земљишта и електричне енергије, развијене индустрије електронике и положаја поред једне од најважнијих светских трговачких рута.
Бруто инвестиције у основна средства у Малезији порасле су током 2025. за 9,6 одсто, док су приватне инвестиције повећане за 9,4 одсто. Улагања у дата центре чинила су приближно половину нето прилива страних директних инвестиција у земљу.
Армстронг овај развој супротставља стању у Европи, где, према његовој оцени, високе цене енергије, порези и прописи терају део индустрије да производњу премешта на друга тржишта.
Он сматра да Малезија сада убира плодове великог престројавања светских производних ланаца. Компаније које желе да смање зависност од Кине траже нове локације у Азији, док се део инвестиција из прескупог Сингапура прелива преко границе.
Армстронг ипак упозорава и на ризике. Малезија је снажно зависна од светске трговине, тражње за електроником и кретања на тржишту полупроводника. Пољопривреда је у другом кварталу забележила пад, док више цене енергената представљају додатну опасност.
Нагла изградња дата центара такође ствара огромну потребу за електричном енергијом и водом и захтева велика инфраструктурна улагања.
Ипак, Армстронг сматра да је Малезија, заједно са Индијом, Вијетнамом, Индонезијом и Сингапуром, један од највећих добитника новог распореда капитала у Азији.
Малезија све више привлачи инвестиције у полупроводнике, електронику, вештачку интелигенцију и дата центре, а Армстронг закључује да се економска трансформација земље већ може посматрати у реалном времену.
