У немачким затворима налази се више од 27.000 страних држављана, што представља чак 44,8 одсто укупне затворске популације, показују подаци прикупљени од министарстава правде свих 16 немачких савезних покрајина. У марту 2026. године у затворима и истражном притвору у Немачкој налазило се укупно 60.408 људи.
Удео странаца међу затвореницима значајно је порастао током последње деценије. Године 2015. износио је нешто више од 30 одсто, док је данас близу 45 одсто. Статистика се притом заснива на држављанству, па се особе мигрантског порекла које имају немачко држављанство воде као Немци.
Ситуација је посебно изражена у великим градовима. У Берлину страни држављани чине око 59 одсто затвореника, док је у Хамбургу њихов удео приближно 58 одсто. Више од половине затвореника нема немачко држављанство и у Баварској, Баден-Виртембергу и Хесену.
Представници немачког затворског особља упозоравају да језичке баријере све више отежавају свакодневни рад, комуникацију са затвореницима и њихову ресоцијализацију. Као додатни проблеми наводе се раст агресије, формирање изолованих група унутар затвора и опасност од исламистичке радикализације.
Подаци су поново покренули расправу о последицама миграционе политике коју Немачка води од великог мигрантског таласа 2015. године. Критичари те политике сматрају да Берлин приликом прихвата великог броја миграната није довољно водио рачуна о могућностима интеграције, безбедносним последицама и трошковима које сносе држава и порески обвезници.
Мартин Армстронг ове бројке види као једну од последица политике масовне миграције и упозорава да игнорисање проблема може додатно повећати политичко незадовољство и јачање антисистемских странака у Немачкој. Он оцењује да власт годинама није дозвољавала отворену расправу о негативним странама миграционе политике, док сада статистички подаци из затворског система све теже могу да буду занемарени.
