Финска је годинама проглашавана за најсрећнију земљу на свету према извештајима о квалитету живота, али истовремено се често поставља питање зашто се у тој држави бележи и релативно висок број самоубистава.
Према објашњењу стручњака, појам „среће“ у овим извештајима не односи се на тренутно расположење становништва, већ на опште животно задовољство, стабилност друштва, поверење у институције, социјалну сигурност и квалитет јавних услуга. Управо због тога земља може бити високо рангирана по квалитету живота, а да истовремено постоје изазови у области менталног здравља. ()
Истиче се и да су нордијске земље у прошлости имале више стопе самоубистава, али да су оне значајно опале током последњих деценија и данас су ближе европском просеку. Финска је, на пример, још крајем осамдесетих година покренула национални програм превенције самоубистава који је укључивао рано препознавање депресије, ширење лечења и смањење злоупотребе алкохола. ()
Један од фактора који се често помиње јесу дуге и мрачне зиме, које у појединим деловима земље доносе веома мало дневног светла. То може довести до сезонске депресије, што је у неким истраживањима повезано са већим ризиком од самоубистава. ()
Стручњаци такође наглашавају да се „финска срећа“ више односи на осећај сигурности, стабилности и задовољства животом, а не на сталну еуфорију. То значи да земља може имати висок квалитет живота, али да појединци и даље могу да се суочавају са личним психолошким проблемима. ()
Ова комбинација високог животног стандарда и изазова у области менталног здравља често се наводи као објашњење парадокса да једна од „најсрећнијих“ земаља света истовремено има значајну пажњу усмерену на проблем самоубистава.
