Finska je godinama proglašavana za najsrećniju zemlju na svetu prema izveštajima o kvalitetu života, ali istovremeno se često postavlja pitanje zašto se u toj državi beleži i relativno visok broj samoubistava.
Prema objašnjenju stručnjaka, pojam „sreće“ u ovim izveštajima ne odnosi se na trenutno raspoloženje stanovništva, već na opšte životno zadovoljstvo, stabilnost društva, poverenje u institucije, socijalnu sigurnost i kvalitet javnih usluga. Upravo zbog toga zemlja može biti visoko rangirana po kvalitetu života, a da istovremeno postoje izazovi u oblasti mentalnog zdravlja. ()
Ističe se i da su nordijske zemlje u prošlosti imale više stope samoubistava, ali da su one značajno opale tokom poslednjih decenija i danas su bliže evropskom proseku. Finska je, na primer, još krajem osamdesetih godina pokrenula nacionalni program prevencije samoubistava koji je uključivao rano prepoznavanje depresije, širenje lečenja i smanjenje zloupotrebe alkohola. ()
Jedan od faktora koji se često pominje jesu duge i mračne zime, koje u pojedinim delovima zemlje donose veoma malo dnevnog svetla. To može dovesti do sezonske depresije, što je u nekim istraživanjima povezano sa većim rizikom od samoubistava. ()
Stručnjaci takođe naglašavaju da se „finska sreća“ više odnosi na osećaj sigurnosti, stabilnosti i zadovoljstva životom, a ne na stalnu euforiju. To znači da zemlja može imati visok kvalitet života, ali da pojedinci i dalje mogu da se suočavaju sa ličnim psihološkim problemima. ()
Ova kombinacija visokog životnog standarda i izazova u oblasti mentalnog zdravlja često se navodi kao objašnjenje paradoksa da jedna od „najsrećnijih“ zemalja sveta istovremeno ima značajnu pažnju usmerenu na problem samoubistava.
