Ватикан је изопштио бискупе и свештенике Свештеничког братства Светог Пија X након што су, упркос изричитом противљењу папе Лава XIV, рукоположили четворицу нових бискупа без папског одобрења.
Реч је о традиционалистичкој католичкој заједници која служи мису на латинском језику и противи се реформама Католичке цркве донетим после Другог ватиканског сабора. Рукоположење је одржано у њиховом семеништу у швајцарском Екону и представља један од најтежих прекршаја у црквеном праву.
Папа је претходно тражио од братства да не одржи церемонију, али су се они оглушили о његов захтев. Само дан касније Ватикан је реаговао оштром казном и упозорио вернике да и сами могу бити изопштени ако учествују у расколу и прекиду црквеног јединства.
Поглавар братства, свештеник Давиде Паљарани, у писму папи представио је њихове поступке као одбрану црквене традиције и као борбу за спас душа у, како је навео, доктринарној и моралној збрци у којој се Црква налази.
Он је оценио да су казне које је изрекао Ватикан неправедне и неважеће, али је поручио да ће братство наставити свој рад и да ће, како је навео, још више волети Цркву.
Свештеничко братство Светог Пија X основао је 1970. године француски надбискуп Марсел Лефевр, као реакцију на реформе Другог ватиканског сабора. Те реформе промениле су однос Католичке цркве према другим хришћанима, Јеврејима и припадницима других вера, а омогућиле су и служење мисе на народним језицима уместо искључиво на латинском.
Иако је реч о рубном покрету на католичкој десници, братство већ деценијама представља велики изазов за Ватикан, јер тврди да верније чува католичко учење од саме Свете столице.
Оштрина и брзина одговора Ватикана показују да је нови папа одлучио да прекине дуг период покушаја преговора. Према оцени појединих католичких теолога, Ватикан је овим потезом послао јасну поруку да се не може истовремено тврдити верност Цркви и одбијати послушност папи.
У Ватикану сматрају да је братство, непослушношћу према изричитој папиној наредби, иступило из пуног црквеног јединства. Зато је овај случај поново отворио питање границе између очувања традиције и отвореног раскола у Католичкој цркви.
