Немачки парламент поново је отворио расправу о увођењу система у којем би се сваки грађанин сматрао потенцијалним донором органа, осим ако се томе изричито не успротиви.
Предлог је разматран у Бундестагу 25. јуна, у тренутку када се Немачка суочава са озбиљним недостатком донорских органа и све дужим листама чекања за трансплантацију.
Овакав модел већ постоји у више европских земаља, међу којима су Француска, Италија, Аустрија, Шпанија, Холандија, Белгија, Пољска и Португалија.
Немачка је о истом питању расправљала и 2020. године, али је тада одбачен систем подразумеване сагласности. Уместо тога, усвојен је компромис по којем грађани треба да буду питани о донорству приликом обнављања личних докумената.
Шест година касније, група посланика из више странака тражи ново гласање, уз оцену да досадашње мере нису донеле значајан пораст броја донора.
Заговорници промене истичу да више од 85 одсто грађана у Немачкој има позитиван став према донорству органа, али да је само 45 одсто њих званично забележило своју одлуку.
Противници, међутим, упозоравају да би систем подразумеване сагласности могао да угрози права појединца. Они сматрају да постојећи модел треба задржати, јер донација органа мора бити заснована на јасној и активној сагласности.
Недостатак донорских органа у Немачкој остаје веома озбиљан проблем. Према подацима надлежне организације, 633 особе преминуле су 2025. године док су чекале трансплантацију.
Више од 8.200 пацијената тренутно чека орган који би могао да им спасе живот, док они којима је потребан бубрег у просеку чекају око осам година.
Лекари и активисти који подржавају реформу тврде да садашњи систем пребацује тежак терет одлуке на породице у најосетљивијим тренуцима, када је често већ касно за миран и јасан разговор о жељи преминуле особе.
Због тога присталице новог модела траже да се систем промени и да се грађанима омогући да се јасно изјасне ако не желе да буду донори, док би се у супротном сагласност подразумевала.
