Швајцарски бирачи у недељу излазе на референдум о иницијативи „Не Швајцарској са 10 милиона”, којом се тражи оштрије ограничење имиграције и спречавање да број становника пређе границу од 10 милиона.
Крајем прошле године у Швајцарској је живело око 9,1 милион становника. Од увођења слободног кретања људи 2002. године, број становника порастао је за око 1,7 милиона, углавном због имиграције.
Иницијативу је покренула Швајцарска народна странка, десна и евроскептична политичка снага која већ деценијама тражи строжу контролу имиграције, већи суверенитет у односу на Европску унију и заштиту традиционалног начина живота.
Швајцарски послодавци и синдикати покренули су заједничку кампању против иницијативе, упозоравајући да би она могла да угрози привреду, изазове несташицу радне снаге у кључним секторима и наруши пажљиво грађене трговинске односе са Европском унијом.
У Швајцарској страни држављани чине око 30 одсто становништва, што је један од највећих удела у Европи. Тај податак показује колико је швајцарска економија зависна од радне снаге из иностранства, од медицине и високе технологије, до грађевинарства, хотелијерства и туризма.
Противници иницијативе назвали су је „иницијативом хаоса”, тврдећи да би њено усвајање угрозило просперитет земље. Посебно упозоравају да би хотелијерство, туризам и индустрија могли да остану без потребних радника, јер у појединим секторима странци чине више од половине запослених.
Додатну тежину референдуму даје чињеница да су Швајцарска и Европска унија пре три месеца потписале нови пакет споразума познат као Билатерала III. Тај пакет обухвата ажурирање више постојећих споразума о унутрашњем тржишту, укључујући слободно кретање људи, као и нове оквире сарадње у области енергетике, истраживања и безбедности снабдевања.
Уколико иницијатива буде усвојена, Берн би био приморан на нове преговоре са Бриселом или на напуштање дела билатералних споразума. То би довело у питање право грађана ЕУ и ЕФТА да живе и раде у Швајцарској.
Посебно је осетљива такозвана „гиљотинска клаузула” из споразума Билатерала I из 1999. године. Према њој, ако се један од седам кључних споразума откаже или не обнови, сви престају да важе шест месеци након обавештења. То значи да би раскид споразума о слободном кретању људи могао да повуче и споразуме о ваздушном и друмском саобраћају, трговинским баријерама и јавним набавкама.
Према тексту иницијативе, када број становника достигне 9,5 милиона, влада би морала да активира мере за ограничавање нових боравишних дозвола, виза за спајање породица и захтева за азил. Када би број становника достигао 10 милиона, Швајцарска би морала да раскине споразум о слободном кретању са ЕУ, осим ако Брисел не прихвати исто ограничење.
Последње анкете показују да 52 одсто испитаника одбија иницијативу, док је 45 одсто подржава. Подршка предлогу опада од почетка године, али је исход и даље важан због високих улога и дубоких подела у земљи.
За усвајање иницијативе потребна је двострука већина — више од 50 одсто гласова бирача и подршка већине од 26 кантона.
