Švajcarski birači u nedelju izlaze na referendum o inicijativi „Ne Švajcarskoj sa 10 miliona”, kojom se traži oštrije ograničenje imigracije i sprečavanje da broj stanovnika pređe granicu od 10 miliona.
Krajem prošle godine u Švajcarskoj je živelo oko 9,1 milion stanovnika. Od uvođenja slobodnog kretanja ljudi 2002. godine, broj stanovnika porastao je za oko 1,7 miliona, uglavnom zbog imigracije.
Inicijativu je pokrenula Švajcarska narodna stranka, desna i evroskeptična politička snaga koja već decenijama traži strožu kontrolu imigracije, veći suverenitet u odnosu na Evropsku uniju i zaštitu tradicionalnog načina života.
Švajcarski poslodavci i sindikati pokrenuli su zajedničku kampanju protiv inicijative, upozoravajući da bi ona mogla da ugrozi privredu, izazove nestašicu radne snage u ključnim sektorima i naruši pažljivo građene trgovinske odnose sa Evropskom unijom.
U Švajcarskoj strani državljani čine oko 30 odsto stanovništva, što je jedan od najvećih udela u Evropi. Taj podatak pokazuje koliko je švajcarska ekonomija zavisna od radne snage iz inostranstva, od medicine i visoke tehnologije, do građevinarstva, hotelijerstva i turizma.
Protivnici inicijative nazvali su je „inicijativom haosa”, tvrdeći da bi njeno usvajanje ugrozilo prosperitet zemlje. Posebno upozoravaju da bi hotelijerstvo, turizam i industrija mogli da ostanu bez potrebnih radnika, jer u pojedinim sektorima stranci čine više od polovine zaposlenih.
Dodatnu težinu referendumu daje činjenica da su Švajcarska i Evropska unija pre tri meseca potpisale novi paket sporazuma poznat kao Bilaterala III. Taj paket obuhvata ažuriranje više postojećih sporazuma o unutrašnjem tržištu, uključujući slobodno kretanje ljudi, kao i nove okvire saradnje u oblasti energetike, istraživanja i bezbednosti snabdevanja.
Ukoliko inicijativa bude usvojena, Bern bi bio primoran na nove pregovore sa Briselom ili na napuštanje dela bilateralnih sporazuma. To bi dovelo u pitanje pravo građana EU i EFTA da žive i rade u Švajcarskoj.
Posebno je osetljiva takozvana „giljotinska klauzula” iz sporazuma Bilaterala I iz 1999. godine. Prema njoj, ako se jedan od sedam ključnih sporazuma otkaže ili ne obnovi, svi prestaju da važe šest meseci nakon obaveštenja. To znači da bi raskid sporazuma o slobodnom kretanju ljudi mogao da povuče i sporazume o vazdušnom i drumskom saobraćaju, trgovinskim barijerama i javnim nabavkama.
Prema tekstu inicijative, kada broj stanovnika dostigne 9,5 miliona, vlada bi morala da aktivira mere za ograničavanje novih boravišnih dozvola, viza za spajanje porodica i zahteva za azil. Kada bi broj stanovnika dostigao 10 miliona, Švajcarska bi morala da raskine sporazum o slobodnom kretanju sa EU, osim ako Brisel ne prihvati isto ograničenje.
Poslednje ankete pokazuju da 52 odsto ispitanika odbija inicijativu, dok je 45 odsto podržava. Podrška predlogu opada od početka godine, ali je ishod i dalje važan zbog visokih uloga i dubokih podela u zemlji.
Za usvajanje inicijative potrebna je dvostruka većina — više od 50 odsto glasova birača i podrška većine od 26 kantona.
