Турска се све чешће посматра само као још једно тржиште у развоју, оптерећено инфлацијом, нестабилном валутом и унутрашњим политичким тензијама. Међутим, такво гледање пропушта много ширу слику: Турска се налази на раскршћу Европе, Русије, Блиског истока и Азије, што јој у време глобалних потреса даје огроман стратешки значај.
Анкара тренутно преговара са Москвом о продужењу уговора о снабдевању природним гасом после 2026. године. Разговори укључују турску државну енергетску компанију БОТАШ и руски Гаспром, а тичу се будућих количина гаса и услова испоруке.
Русија остаје један од најважнијих добављача енергената за Турску преко гасовода Турски ток и Плави ток. Управо ту се види зашто је Турска данас далеко важнија него што многи признају. Европа годинама говори о потпуном одвајању од руских енергената, али енергија мора да стигне од произвођача до потрошача, без обзира на политичке пароле.
Турски ток је данас једна од последњих великих рута којом руски гас стиже до делова Европе. То Турској даје снажан адут у односима са Москвом, Бриселом и Вашингтоном.
Председник Реџеп Тајип Ердоган годинама води политику балансирања између НАТО-а, Русије, Кине, Европе и Сједињених Држава. Западни лидери га често критикују, али истовремено не могу да га игноришу, јер географски положај Турске даје Анкари полугу утицаја коју је тешко заменити.
Турска се, међутим, не ослања само на руски гас. Анкара јача енергетску сарадњу са Азербејџаном, улаже у електроенергетску инфраструктуру и покушава да се позиционира као главно енергетско чвориште које повезује Азију, Кавказ, Блиски исток и Европу.
Значај Турске не огледа се само у енергетици. Она се налази на додиру неколико великих геополитичких процеса: рата у Украјини, распада старог европског поретка, тензија између НАТО-а и Русије, нестабилности на Блиском истоку, миграционих токова и глобалне борбе за енергетске руте.
Због тога Турска више није земља чија је будућност везана искључиво за Европу. Она истовремено гради односе ка истоку и југу, док једном ногом остаје у западном систему. Управо та способност да разговара са свима могла би да постане једна од најважнијих геополитичких чињеница наредне деценије.
У свету који све брже прелази из једнополарног у мултиполарни поредак, највећу корист могу имати државе које се налазе између великих центара моћи. Турска је једна од њих.
Зато Анкару треба посматрати много пажљивије. Она више није само регионална сила са економским проблемима, већ потенцијални барометар новог светског поретка. Тамо где се укрштају енергија, миграције, ратови, трговина и велики блокови моћи, Турска стоји у самом центру.
