Европски лидери су на крају самита Европска унија — Западни Балкан у Тивту потврдили посвећеност проширењу ЕУ, али су Србији поручили да њен напредак ка чланству зависи од реформи и усклађивања са спољном политиком Европске уније.
На самиту, који је одржан без усвајања заједничке изјаве, поновљено је да је Црна Гора тренутно водећи кандидат за чланство и да има амбицију да до 2028. године постане 28. чланица Европске уније.
Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је новинарима у Тивту да Србија мора јасно да одлучи где види своју будућност.
„Није могуће водити политику колебања између Русије, Кине и Европе“, поручио је Мерц.
Он је додао да је пут Србије ка Европској унији отворен, али да Београд мора да одлучи на чијој ће страни бити.
Председник Србије Александар Вучић потврдио је после састанка да је неколико земаља инсистирало на питању санкција против Русије због рата у Украјини, које Србија до сада није увела.
„То су од нас тражили“, рекао је Вучић.
Он је разговоре оценио као позитивне, а као најважнију ствар издвојио француско-немачку иницијативу за поједностављење и убрзање процеса проширења.
„У потпуности подржавамо ово. То ће променити динамику и енергију процеса приступања ЕУ. То значи да, када нешто постигнете, можете сести за сто“, поручио је Вучић.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је након самита да Србија има врло јасна правила за отварање новог, трећег сета преговарачких поглавља.
Према њеним речима, услови су реформе у области владавине права, слободе медија и изборног законодавства, као и усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Председник Европског савета Антонио Кошта рекао је да су се српске власти, са којима се претходно састао у Београду, јасно обавезале на конкретан временски оквир.
„На основу њихове примене, Европска комисија ће припремити процену, а Савет ЕУ ће одлучити да ли је дошло време за отварање трећег круга преговора“, објаснио је Кошта.
На самиту је учествовао и хрватски премијер Андреј Пленковић, који се на маргинама састао са црногорским премијером Милојком Спајићем. Пленковић је оценио да је Црна Гора спремна да озбиљно ради на питањима која јој је представила Хрватска.
Хрватска од Црне Горе очекује решавање питања обештећења логораша, проналаска несталих из рата, наставак процесуирања ратних злочина, решавање имовинско-правних питања хрватских породица, као и разговоре о граници.
Загреб тражи и решење питања спомен-плоче на месту бившег логора Морињ, као и промену имена базена у Котору који носи име чувара тог логора.
Једно од отворених питања остаје и школски брод „Јадран“, једрењак дуг око 60 метара, који је до 1991. године био уписан у флотне листе хрватских лука, али се у тренутку рата налазио на ремонту у Црној Гори и од тада није враћен.
Пленковић је нагласио да је Црна Гора та која жели што пре да заврши преговоре са ЕУ и уђе у тај савез, што би се, како је оценио, теоретски могло догодити до 2028. године уколико буде политичке воље.
Лидери свих шест земаља Западног Балкана које теже чланству у Европској унији — Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, Албаније, Северне Македоније и Непостојеће државе Косово — окупили су се у Тивту заједно са представницима ЕУ и лидерима већине држава чланица Уније.
