Јерменија, земља од готово три милиона становника смештена између Турске, Азербејџана, Ирана и Грузије, у недељу излази на изборе који се описују као најважнији од њеног осамостаљења 1991. године.
Парламентарни избори у тој земљи у суштини представљају референдум о томе да ли ће Јерменија наставити да се окреће Европи или ће остати у руској сфери утицаја.
Одговор на то питање могао би да има далекосежне последице не само за Јужни Кавказ, већ и за друге постсовјетске земље које пажљиво прате дешавања у Јеревану.
Кључни политички преокрет у Јерменији везан је за 2023. годину и губитак Горског Карабаха. Тај пораз дубоко је потресао јерменско друштво, јер је борба за контролу над том облашћу деценијама била један од темеља јерменског националног покрета.
Ипак, управо је тај пораз отворио врата великом геополитичком заокрету. Русија, која је деценијама наступала као заштитник Јерменије, није војно реаговала када је Азербејџан преузео контролу над областима у којима је живело више од 100.000 етничких Јермена.
Јереван је након тога оптужио Москву да није испунила своје безбедносне обавезе и почео све видљивије да се приближава политичком Западу.
У средишту тог заокрета налази се премијер Никол Пашињан, човек који је за једне симбол европског курса, а за друге политичар одговоран за губитак Карабаха.
Иако је жестоко оспораван, Пашињанова странка „Грађански уговор“ према анкетама остаје фаворит.
Његови главни противници су три опозициона блока проруске оријентације: савез „Јака Јерменија“, који подржава руско-јерменски милијардер Самвел Карапетјан, Јерменски савез бившег председника Роберта Кочарјана и странка „Просперитетна Јерменија“ предвођена бизнисменом Гагиком Царукјаном.
Иако све три опозиционе снаге деле проруски правац, међу њима нема јединствене стратегије. Управо та разједињеност могла би да иде у корист Пашињану.
Посебну пажњу изазива случај Самвела Карапетјана, који се налази у кућном притвору и суочава се са оптужбама за позивање на насилно преузимање власти, прање новца, утају пореза и проневеру имовине.
Пошто јерменски устав забрањује особама са двојним држављанством да уђу у парламент или преузму премијерску функцију, Карапетјан је дисквалификован јер има руско, кипарско и јерменско држављанство. Кампању зато формално води његов нећак Нарек Карапетјан.
Уочи избора у Јерменији се води жестока медијска и политичка борба. Западни обавештајни званичници тврде да Русија спроводи дезинформациону кампању у корист проруске опозиције, као и да планира довођење десетина хиљада јерменских бирача из Русије како би утицала на исход гласања.
Европски парламент је усвојио резолуцију којом се тражи хитно ангажовање ради заштите интегритета избора, уз упозорење на дезинформације, сајбер нападе, незаконито финансирање кампања и деловање олигархијских мрежа.
Европска унија је почетком маја у Јеревану одржала самит Европске политичке заједнице, као и први сусрет Јерменије и Европске уније на нивоу шефова држава.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен том приликом је поручила да је Јерменија дуго била цењени члан шире европске породице и нагласила партнерство Европске уније са Јереваном.
Москва је, са друге стране, оштро реаговала на заокрет Јерменије ка Европи. Руско Министарство спољних послова повукло је амбасадора у Јерменији Сергеја Копиркина на консултације због, како је наведено, корака јерменског руководства ка Европској унији који подривају сарадњу у оквиру Евроазијске економске уније.
Руски председник Владимир Путин упозорио је да би прихватање стандарда Европске уније могло да доведе до прекида економске интеграције Москве и Јеревана, као и до увођења радних дозвола за јерменске држављане у Русији.
Русија је у међувремену блокирала увоз јерменског цвећа, минералне воде и пољопривредних производа, уз образложење да постоје здравствене неправилности.
Лидери Евроазијске економске уније затражили су од Јерменије да што пре распише референдум о избору између Европске уније и Евроазијске економске уније, док је Пашињан намерно прескочио самит тог блока у Астани.
Путин је поновио да је истовремено чланство у оба блока немогуће и направио паралелу са Украјином, тврдећи да је криза у тој земљи почела када је Кијев покушао да се приближи Европској унији.
У целу ситуацију укључиле су се и Сједињене Америчке Државе. Доналд Трамп је поручио да Пашињан дели његову визију мира и просперитета за Јерменију и Јужни Кавказ, и дао му потпуну подршку за реизбор 7. јуна 2026. године.
Амерички државни секретар Марко Рубио посетио је Јерменију крајем маја и потписао споразуме о стратешком партнерству, критичним минералима и пројекту ТРИПП.
ТРИПП, односно „Трампов пут за међународни мир и просперитет“, предвиђа изградњу 43 километра дугог друмског и железничког коридора кроз јужну Јерменију, који би повезао Азију и Европу заобилазећи Русију и Иран.
Према том плану, Сједињене Америчке Државе имају 74 одсто удела у развојној компанији ТРИПП, док Јерменија задржава пуни суверенитет над свим пројектним подручјима.
Пашињан и председник Азербејџана Илхам Алијев су, уз Трампово посредовање, 8. августа 2025. године у Белој кући парафирали мировни споразум и потписали заједничку декларацију. Међутим, формална ратификација још није завршена, а многа кључна питања примене остају отворена.
Због свега тога, предстојећи избори у Јерменији нису само унутрашње политичко питање. На једном гласачком листићу одлучује се о миру или новом сукобу, о односу према Русији и Европи, о енергетској и економској будућности земље, али и о томе да ли је мирно напуштање руске сфере утицаја уопште могуће за постсовјетске државе.
