Председник десничарске Словенске демократске странке (СДС) Јанез Јанша изабран је данас на тајном гласању у словеначком парламенту за мандатара за састав 16. владе од осамостаљења државе.
Јанша је на гласању добио поверење 51 посланика, а подршку су му исказали поред СДС-а и чланови Нове Словеније, Словенске људске странке (СЛС), Фокуса, Демократа и Покрета Ресница, који ће формално остати у опозицији, а чији председник Зоран Стевановић обавља функцију првог човека парламента (Државни збор).
Према наводима медија Јанша је добио подршку и двојице представника националних мањина (италијанске и мађарске).
Јанша, који је рођен 17. септембра 1958. године, тако ће по четврти пут преузети премијерску функцију.
Владу је први пут водио од 2004. до 2008, а затим још два пута у периоду од 10. фебруара 2012. до 20. марта 2013. године и од 2020. до 2022. године.
“Нико није могао да замисли да ће лакше бити одбранити тек проглашену, на ноге постављену државу, од тада на папиру четврте најјаче војске у Европи (ЈНА) него демократизовати државу и озбиљном транзицијом успоставити демократски и правни ред, у којем ћемо сви бити једнаки пред законом, у којем ће се поштовати људска права и у којем неки неће, као пре 50 година, веровати да их је историја довела на власт. Нажалост, тада смо погрешили. Лакше је било изборити независност Словеније него је демократизовати”, рекао је Јанша, пренео је словеначки јавни сервис.
Као кључне тачке недавно потписаног коалиционог споразума са Демократама и тројном коалицијом Нова Словенија – СЛС- Фокус, Јанша је истакао борбу против корупције и организованог криминала, дебирократизацију и децентрализацију.
“Ми стварамо како би нашим потомцима било боље него нама”, додао је он.
СДС је на изборима одржаним 22. марта освојио 28 мандата, један мање од лево-либералног Покрета Слобода, који је водио словеначку владу у претходне четири године.
Коалиција Нове Словеније, СЛС-а и Фокуса освојила је девет мандата, Демократе шест, Покрет Ресница пет мандата, док два мандата припадају представницима италијанске и мађарске националне мањине.
Предизборну кампању обележила је шпијунска афера у коју је укључена израелска приватна обавештајна агенција “Блек кјуб”, која је наводно стајала иза низа видео снимака на којима се особе повезане са тадашњом Владом хвале својим политичким везама и говоре о корупцији у политичком врху.
Лидер СДС-а је потврдио контакте са представницима “Блек кјуба”, а у четвртак је група интелектуалаца поднела тужбу Уставном суду због страног мешања у изборе и кршења права на демократске изборе, док је бивши премијер и председник Покрета Слобода Роберт Голоб истакао да су “избори били нелегитимни због мешања Израела”, као и да би их требало поновити.
Јанша је за посланика први пут изабран на првим вишестраначким изборима у априлу 1990. године на листи Словенског демократског савеза (СДЗ) и од тада је на свим наредним изборима биран у Државни збор (парламент).
СДС-у се придружио 1992. године, а за председника је изабран у мају 1993. године.
Јанша је у богатој политичкој каријери био први словеначки министар одбране све до 1994. године, када је смењен са положаја услед афере “Депала вас”.
Прва Јаншина влада обележена је оптужбама за политичко постављање кадрова и ограничавање медијских слобода, као и конфликтима са невладиним организацијама.
Пред крај мандата, 2008. године, политички простор у Словенији обележила је афера “Патриа”, везана за спорну куповину финских тенкова, због чега је Јанша касније завршио у затвору.
Уставни суд је поништио пресуду, а случај је на крају застарео.
Другу владу Јанша је саставио 2012. године, након што то није успео победник избора тадашњи председник Позитивне Словеније Зоран Јанковић.
Јаншина влада је годину дана касније пала пошто јој је у парламенту изгласано неповерење.
СДС је победио на изборима 2018. године, али је тада владу саставио председник другопласиране странке ЛМШ (Марјан Шарец), да би по његовом одласку 2020. године Јанша успео да формира своју трећу владу, која се суочила са пандемијом корона вируса.
Новим законом о влади предвиђено је формирање 14 министарстава, а мандатар има рок од 15 дана да парламенту предложи министре.
