Predsednik desničarske Slovenske demokratske stranke (SDS) Janez Janša izabran je danas na tajnom glasanju u slovenačkom parlamentu za mandatara za sastav 16. vlade od osamostaljenja države.
Janša je na glasanju dobio poverenje 51 poslanika, a podršku su mu iskazali pored SDS-a i članovi Nove Slovenije, Slovenske ljudske stranke (SLS), Fokusa, Demokrata i Pokreta Resnica, koji će formalno ostati u opoziciji, a čiji predsednik Zoran Stevanović obavlja funkciju prvog čoveka parlamenta (Državni zbor).
Prema navodima medija Janša je dobio podršku i dvojice predstavnika nacionalnih manjina (italijanske i mađarske).
Janša, koji je rođen 17. septembra 1958. godine, tako će po četvrti put preuzeti premijersku funkciju.
Vladu je prvi put vodio od 2004. do 2008, a zatim još dva puta u periodu od 10. februara 2012. do 20. marta 2013. godine i od 2020. do 2022. godine.
“Niko nije mogao da zamisli da će lakše biti odbraniti tek proglašenu, na noge postavljenu državu, od tada na papiru četvrte najjače vojske u Evropi (JNA) nego demokratizovati državu i ozbiljnom tranzicijom uspostaviti demokratski i pravni red, u kojem ćemo svi biti jednaki pred zakonom, u kojem će se poštovati ljudska prava i u kojem neki neće, kao pre 50 godina, verovati da ih je istorija dovela na vlast. Nažalost, tada smo pogrešili. Lakše je bilo izboriti nezavisnost Slovenije nego je demokratizovati”, rekao je Janša, preneo je slovenački javni servis.
Kao ključne tačke nedavno potpisanog koalicionog sporazuma sa Demokratama i trojnom koalicijom Nova Slovenija – SLS- Fokus, Janša je istakao borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, debirokratizaciju i decentralizaciju.
“Mi stvaramo kako bi našim potomcima bilo bolje nego nama”, dodao je on.
SDS je na izborima održanim 22. marta osvojio 28 mandata, jedan manje od levo-liberalnog Pokreta Sloboda, koji je vodio slovenačku vladu u prethodne četiri godine.
Koalicija Nove Slovenije, SLS-a i Fokusa osvojila je devet mandata, Demokrate šest, Pokret Resnica pet mandata, dok dva mandata pripadaju predstavnicima italijanske i mađarske nacionalne manjine.
Predizbornu kampanju obeležila je špijunska afera u koju je uključena izraelska privatna obaveštajna agencija “Blek kjub”, koja je navodno stajala iza niza video snimaka na kojima se osobe povezane sa tadašnjom Vladom hvale svojim političkim vezama i govore o korupciji u političkom vrhu.
Lider SDS-a je potvrdio kontakte sa predstavnicima “Blek kjuba”, a u četvrtak je grupa intelektualaca podnela tužbu Ustavnom sudu zbog stranog mešanja u izbore i kršenja prava na demokratske izbore, dok je bivši premijer i predsednik Pokreta Sloboda Robert Golob istakao da su “izbori bili nelegitimni zbog mešanja Izraela”, kao i da bi ih trebalo ponoviti.
Janša je za poslanika prvi put izabran na prvim višestranačkim izborima u aprilu 1990. godine na listi Slovenskog demokratskog saveza (SDZ) i od tada je na svim narednim izborima biran u Državni zbor (parlament).
SDS-u se pridružio 1992. godine, a za predsednika je izabran u maju 1993. godine.
Janša je u bogatoj političkoj karijeri bio prvi slovenački ministar odbrane sve do 1994. godine, kada je smenjen sa položaja usled afere “Depala vas”.
Prva Janšina vlada obeležena je optužbama za političko postavljanje kadrova i ograničavanje medijskih sloboda, kao i konfliktima sa nevladinim organizacijama.
Pred kraj mandata, 2008. godine, politički prostor u Sloveniji obeležila je afera “Patria”, vezana za spornu kupovinu finskih tenkova, zbog čega je Janša kasnije završio u zatvoru.
Ustavni sud je poništio presudu, a slučaj je na kraju zastareo.
Drugu vladu Janša je sastavio 2012. godine, nakon što to nije uspeo pobednik izbora tadašnji predsednik Pozitivne Slovenije Zoran Janković.
Janšina vlada je godinu dana kasnije pala pošto joj je u parlamentu izglasano nepoverenje.
SDS je pobedio na izborima 2018. godine, ali je tada vladu sastavio predsednik drugoplasirane stranke LMŠ (Marjan Šarec), da bi po njegovom odlasku 2020. godine Janša uspeo da formira svoju treću vladu, koja se suočila sa pandemijom korona virusa.
Novim zakonom o vladi predviđeno je formiranje 14 ministarstava, a mandatar ima rok od 15 dana da parlamentu predloži ministre.
