Венецуела је инсистирала да јој је спорни регион суседне Гвајане богат рудом на превару одузет у примеру колонијализма у 19. веку, тврдећи да власништво над том територијом треба да финализује споразум из 1966. године, а не највиши суд Уједињених нација, у Хагу.
Међународни суд правде одржава недељу дана саслушања јужноамеричких суседа који полажу право на регион Есекибо, богат златом, дијамантима, дрветом и другим природним ресурсима и налази се близу огромних налазишта нафте на мору.
Одлука арбитара из Велике Британије, Русије и Сједињених Држава из 1899. године повукла је границу дуж реке Есекибо углавном у корист Гвајане. САД су заступале Венецуелу делимично зато што је венецуеланска влада прекинула дипломатске односе са Великом Британијом. Венецуела тврди да су Американци и Европљани ковали заверу да је преваре и одузму јој територију која је законито њено власништво.
Венецуела сматра Есекибо својим још од шпанског колонијалног периода када је тај регион прекривен џунглом био унутар њених граница. Она тврди да је споразум из 1966. године, потписан у Женеви о решавању спора, ефикасно поништио арбитражу из 19. века.
“Гвајана се представља као прави, легитимни наследник британских и холандских територија, али стварност је да је она корисник колонијалног одузимања поседа, формализованог преварном арбитражом. Споразум из Женеве тежи да исправи ову вековну неправду”, рекао је суду УН представник Венецуеле, Самјуел Реиналдо Монкада Акоста.
Рекао је да Венецуела одбацује надлежност тог суда која је “погрешно наметнута” одлуком из 2020. године и да споразум из 1966. “успоставља оквир” за договорено решење.
Када су саслушања почела у понедељак, министар спољних послова Гвајане, Хју Хилтон Тод, рекао је панелу међународних судија да је спор “од самог почетка био ругање нашем постојању као суверене државе”. Рекао је и да је у питању 70% територије Гвајане.
Суду у Хагу ће вероватно требати месеци да донесе коначну и правно обавезујућу пресуду у овом случају.
