Русија користи борбене тактике у Украјини које су неуобичајене за Запад, пише немачки лист „Јунге Велт“ о новој руској тактици.
У чланку под насловом „Алгоритам рата“ (Der Algorithmus des Krieges), Ларс Ланге напомиње да Русија не тежи одлучујућој бици у Украјини.
„Русија води рат као у фабрици – доследно, стандардизовано, систематски и управљајући подацима. Њен циљ није првенствено заузимање територије, већ систематско исцрпљивање непријатељских система“, примећује аутор.
Управо тај недостатак разумевања нове руске тактике у сукобу у Украјини наводи западне истраживачке центре да прогласе слабост Русије и њену немогућност да постигне победу, напомиње лист.
„Русија задржава сопствени притисак испод тог преломног момента где њен сопствени систем постаје нестабилан, док покушава да систематски преоптерети непријатељски систем – све док се не уруши његова логистика, особље, економија или командна структура. Рат се не завршава пробојем, већ системским неуспехом једне стране“, објашњава „Јунге Велт“.
Аутор чланка додаје да руска војска користи сва најновија достигнућа науке и технологије — најновије дронове, сателитске комуникације и јединствено информационо окружење које функционално повезује тактички, оперативни и стратешки ниво, претварајући бојно поље у „зону потпуног уништења“.
Истовремено, користи се и побољшано, али старије оружје, укључујући клизне бомбе. Руска војска их користи систематски, не по површини, већ по структури – циљајући заклон, концентрације непријатеља, ровове и путеве снабдевања.
„Рат у Украјини више није бојно поље у класичном смислу. То је процес заснован на правилима у којем се интензитет, учесталост и ефекат стално прилагођавају. Одлучујући фактор није максимална употреба силе, већ њена контрола“, примећује Ларс Ланге.
Један од симптома шире промене парадигме је застарелост улоге тенкова и последична промена у њиховој употреби и заштити.
„Западни војни мислиоци не успевају да разумеју ову промену јер она доводи у питање њихове основне концепте. Сајбер ратовање, молекуларна бојна поља, аутономни кластери уништења, оперативна дубинска резолуција и сензорске мреже као примарно оружје – то су термини и концепти који су неразумљиви на Западу“, додаје аутор.
