Казахстан се суочава са озбиљним ограничењима у повећању извоза нафте, упркос растућој глобалној потражњи, услед комбинације инфраструктурних проблема, обавеза према ОПЕК+ и домаћих енергетских потреба.
Производња нафте у марту порасла је за свега два одсто, достигавши око 1,7 милиона барела дневно, што оставља мало простора за значајније повећање извоза. (caliber.az)
Један од кључних фактора који ограничавају извоз јесте обавеза Казахстана у оквиру споразума ОПЕК+, због које је земља принуђена да смањи производњу након што је раније премашила задате квоте. (caliber.az)
Додатни проблем представљају несташице на домаћем тржишту, због чега је уведена забрана извоза дизела како би се обезбедиле довољне количине за унутрашњу потрошњу. (caliber.az)
Инфраструктура за извоз такође представља велико уско грло. Кључна рута — Каспијски нафтоводни конзорцијум (CPC), којим пролази и до 80 одсто казахстанске нафте — суочила се са озбиљним поремећајима, укључујући и пад извоза до 45 одсто услед оштећења и напада у близини руске луке Новоросијск. (caliber.az)
Алтернативни правци, попут транспорта преко Каспијског мора или ка Кини и Европи, имају ограничене капацитете и не могу значајно да надокнаде губитке. (caliber.az)
Аналитичари наводе да се као привремено решење користе такозвани „своп“ аранжмани, односно размена нафте намењене једном тржишту за количине ближе другом, како би се искористиле ценовне разлике. (caliber.az)
Поред тога, геополитички ризици додатно оптерећују ситуацију. У случају ескалације сукоба у региону, постоји опасност да би и енергетска инфраструктура Казахстана могла бити угрожена, што би додатно ограничило извозни потенцијал земље.
Све наведено указује да, иако потражња за нафтом расте, Казахстан тренутно нема капацитет да у потпуности искористи ту ситуацију на глобалном тржишту.
