Kazahstan se suočava sa ozbiljnim ograničenjima u povećanju izvoza nafte, uprkos rastućoj globalnoj potražnji, usled kombinacije infrastrukturnih problema, obaveza prema OPEK+ i domaćih energetskih potreba.
Proizvodnja nafte u martu porasla je za svega dva odsto, dostigavši oko 1,7 miliona barela dnevno, što ostavlja malo prostora za značajnije povećanje izvoza. (caliber.az)
Jedan od ključnih faktora koji ograničavaju izvoz jeste obaveza Kazahstana u okviru sporazuma OPEK+, zbog koje je zemlja prinuđena da smanji proizvodnju nakon što je ranije premašila zadate kvote. (caliber.az)
Dodatni problem predstavljaju nestašice na domaćem tržištu, zbog čega je uvedena zabrana izvoza dizela kako bi se obezbedile dovoljne količine za unutrašnju potrošnju. (caliber.az)
Infrastruktura za izvoz takođe predstavlja veliko usko grlo. Ključna ruta — Kaspijski naftovodni konzorcijum (CPC), kojim prolazi i do 80 odsto kazahstanske nafte — suočila se sa ozbiljnim poremećajima, uključujući i pad izvoza do 45 odsto usled oštećenja i napada u blizini ruske luke Novorosijsk. (caliber.az)
Alternativni pravci, poput transporta preko Kaspijskog mora ili ka Kini i Evropi, imaju ograničene kapacitete i ne mogu značajno da nadoknade gubitke. (caliber.az)
Analitičari navode da se kao privremeno rešenje koriste takozvani „svop“ aranžmani, odnosno razmena nafte namenjene jednom tržištu za količine bliže drugom, kako bi se iskoristile cenovne razlike. (caliber.az)
Pored toga, geopolitički rizici dodatno opterećuju situaciju. U slučaju eskalacije sukoba u regionu, postoji opasnost da bi i energetska infrastruktura Kazahstana mogla biti ugrožena, što bi dodatno ograničilo izvozni potencijal zemlje.
Sve navedeno ukazuje da, iako potražnja za naftom raste, Kazahstan trenutno nema kapacitet da u potpunosti iskoristi tu situaciju na globalnom tržištu.
