Енергетска криза изазвана ескалацијом сукоба на Блиском истоку подстакла је нови талас интересовања за нуклеарну енергију у Европи, која се све више посматра као кључ за енергетску безбедност континента.
Према анализи, раст цена нафте након напада на државе Персијског залива и блокаде Ормуског мореуза – кроз који пролази око петине глобалних испорука нафте и гаса – снажно је погодио европска тржишта, која се већ суочавају са високим трошковима енергената. (Caliber.az)
Цене гаса и нафте поново су нагло порасле, за око 50 одсто и 27 одсто, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен навела да је Европска унија у првих десет дана кризе имала додатне трошкове од око 3,5 милијарди долара, што је назвала „ценом зависности“ од увозних енергената. (Caliber.az)
У том контексту, европски креатори политика све чешће представљају нуклеарну енергију као неопходну за дугорочну енергетску сигурност. Фон дер Лајен је на самиту у Паризу оценила да је „стратешка грешка“ што је удео нуклеарне енергије у европској производњи струје пао са око једне трећине 1990. године на приближно 15 одсто данас. (Caliber.az)
Криза је тако оживела дебату која траје од 2022. године, када је Европа нагло смањила зависност од руских фосилних горива, али није успела да у потпуности надокнади изгубљене изворе. Нови раст цена и нестабилност снабдевања додатно су појачали аргументе у корист ширења нуклеарних капацитета. (Foreign Policy)
Ипак, стручњаци упозоравају да ширење нуклеарне енергије носи значајне изазове, укључујући високе трошкове изградње, дуге рокове, политичке поделе и техничка питања безбедности и складиштења отпада, што може успорити реализацију нових пројеката. (theeuromagazine.com)
Упркос тим препрекама, растућа енергетска несигурност поново поставља нуклеарну енергију у центар европске стратегије, док се континент суочава са потребом да смањи зависност од нестабилних спољних извора и обезбеди стабилно снабдевање у будућности.
