Energetska kriza izazvana eskalacijom sukoba na Bliskom istoku podstakla je novi talas interesovanja za nuklearnu energiju u Evropi, koja se sve više posmatra kao ključ za energetsku bezbednost kontinenta.
Prema analizi, rast cena nafte nakon napada na države Persijskog zaliva i blokade Ormuskog moreuza – kroz koji prolazi oko petine globalnih isporuka nafte i gasa – snažno je pogodio evropska tržišta, koja se već suočavaju sa visokim troškovima energenata. (Caliber.az)
Cene gasa i nafte ponovo su naglo porasle, za oko 50 odsto i 27 odsto, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela da je Evropska unija u prvih deset dana krize imala dodatne troškove od oko 3,5 milijardi dolara, što je nazvala „cenom zavisnosti“ od uvoznih energenata. (Caliber.az)
U tom kontekstu, evropski kreatori politika sve češće predstavljaju nuklearnu energiju kao neophodnu za dugoročnu energetsku sigurnost. Fon der Lajen je na samitu u Parizu ocenila da je „strateška greška“ što je udeo nuklearne energije u evropskoj proizvodnji struje pao sa oko jedne trećine 1990. godine na približno 15 odsto danas. (Caliber.az)
Kriza je tako oživela debatu koja traje od 2022. godine, kada je Evropa naglo smanjila zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali nije uspela da u potpunosti nadoknadi izgubljene izvore. Novi rast cena i nestabilnost snabdevanja dodatno su pojačali argumente u korist širenja nuklearnih kapaciteta. (Foreign Policy)
Ipak, stručnjaci upozoravaju da širenje nuklearne energije nosi značajne izazove, uključujući visoke troškove izgradnje, duge rokove, političke podele i tehnička pitanja bezbednosti i skladištenja otpada, što može usporiti realizaciju novih projekata. (theeuromagazine.com)
Uprkos tim preprekama, rastuća energetska nesigurnost ponovo postavlja nuklearnu energiju u centar evropske strategije, dok se kontinent suočava sa potrebom da smanji zavisnost od nestabilnih spoljnih izvora i obezbedi stabilno snabdevanje u budućnosti.
