Мартин Армстронг у тексту наводи да се појавио снимак на којем се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен смеје на питање да ли би њена деца служила у војсци. Према његовој оцени, ова реакција симболизује растући јаз између политичких елита које заговарају војне сукобе и грађана од којих се очекује да у њима учествују. (Armstrong Economics)
Аутор тврди да они који подстичу конфликте често не сносе последице и доносе одлуке далеко од фронта, док терет рата пада на друге. Он оцењује да се рат третира као политичка стратегија, а не као трагедија са дугорочним последицама по становништво. (Armstrong Economics)
У тексту се такође наводи да Европа све више разматра мере које проширују њено учешће у сукобу у Украјини, као и да поједине земље разматрају ширење регрутације, укључујући и могућност укључивања жена у војну службу. (Armstrong Economics)
Армстронг закључује да овакви потези показују припреме за дуготрајни конфликт и да расте неповерење јавности према политичким лидерима који позивају на жртве, а сами остају далеко од последица тих одлука. (Armstrong Economics)
