Велико међународно истраживање показало је да су тинејџери који одрастају у сиромашнијим домаћинствима знатно подложнији негативним последицама друштвених мрежа у односу на вршњаке из имућнијих породица.
Научници су анализирали податке десетина хиљада младих и дошли до закључка да економска несигурност, породични стрес и мањак подршке код куће значајно повећавају ризик од анксиозности, депресије, зависности од телефона и осећаја социјалне изолованости.
Према резултатима студије, тинејџери из сиромашнијих средина чешће проводе више сати дневно на друштвеним мрежама, али истовремено имају мање приступа психолошкој помоћи, спортским активностима и другим облицима социјалне подршке који би могли ублажити негативне ефекте дигиталног окружења.
Истраживачи наводе да код ове групе младих друштвене мреже чешће изазивају осећај инфериорности, зависти и незадовољства сопственим животом, јер су стално изложени приказима луксузног начина живота, физичког изгледа и материјалног богатства које не могу да достигну.
Студија је показала и да су млади из економски угрожених породица подложнији сајбер-насиљу, онлајн манипулацијама и опасним интернет трендовима, док истовремено ређе разговарају са родитељима о проблемима које доживљавају на интернету.
Научници упозоравају да проблем није само у времену проведеном на мрежама, већ у начину на који социјалне околности обликују психолошки утицај дигиталног света на младе.
Због тога све више стручњака тражи да владе, школе и технолошке компаније уведу посебне програме заштите деце из социјално осетљивих породица, јер би управо та група могла постати најтеже погођена генерација у ери масовне зависности од друштвених мрежа.
