Sve više istraživanja pokazuje da ljudska aktivnost ne menja ekosisteme samo kroz klimatske promene i zagađenje, već narušava i jedan od najvažnijih prirodnih sistema komunikacije — miris.
Naučnici upozoravaju da zagađenje vazduha, rast temperature, kao i široka upotreba đubriva i fungicida menjaju hemijske signale na koje se biljke i životinje oslanjaju u svakodnevnom opstanku.
Dok se čovek najviše oslanja na vid i sluh, veliki deo živog sveta funkcioniše upravo preko mirisa. Ta nevidljiva prirodna „jezička mreža“ sada je sve više pod pritiskom industrijskog razvoja, poljoprivredne hemije i klimatskih promena.
Posledice mogu biti dalekosežne. Poremećaji u mirisnim signalima mogu uticati na razmnožavanje insekata, njihovu orijentaciju, potragu za hranom, kao i na oprašivanje važnih poljoprivrednih kultura.
Naučnici ovaj sistem nazivaju „mirisnim pejzažima“ — složenim mrežama mirisa koje određuju jedno prirodno okruženje. Iako je taj pojam uveden još osamdesetih godina prošlog veka, tek sada se jasnije vidi koliko se brzo ti hemijski pejzaži menjaju.
Promene su već vidljive u različitim delovima sveta. U Egiptu više temperature smanjuju prinose mirisnog jasmina koji se koristi u industriji parfema. U Francuskoj su ekstremne suše umanjile proizvodnju tuberoze, važnog sastojka u proizvodnji mirisa. U Italiji klimatski ekstremi menjaju prepoznatljiv citrusni i cvetni profil bergamota.
Ipak, naučnici ističu da najveći problem nije samo u industriji parfema, već u dubljoj ekološkoj ulozi mirisa. Pčele i moljci koriste mirise cvetova da pronađu nektar, dok muve i balegari preko mirisnih tragova učestvuju u razgradnji organske materije i obnavljanju hranljivih materija u zemljištu.
Očuvani hemijski signali važni su i za biodiverzitet. Neke vrste orhideja zavise od vrlo preciznih mirisnih signala kako bi privukle određene oprašivače, dok monarh leptiri koriste miris biljaka da pronađu pogodna mesta za polaganje jaja.
Istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha može da razgradi isparljiva organska jedinjenja koja čine osnovu mnogih biljnih mirisa. Visoke temperature mogu da smanje intenzitet mirisa kod jagoda i divljih petunija, dok poljoprivredne hemikalije dodatno menjaju sastav vazduha u poljima i voćnjacima.
Stručnjaci naglašavaju da je zagađenje mirisima mnogo teže proučavati od buke ili svetlosnog zagađenja, jer je merenje hemikalija u vazduhu složeno i skupo.
Ipak, sve više dokaza ukazuje da se mirisna komunikacija u prirodi menja širom sveta. Glavno pitanje sada je koje vrste će uspeti da se prilagode, a koje bi zbog poremećenih hemijskih signala mogle da se nađu pred ozbiljnim ekološkim problemima.
