Земље са великом зависношћу од гаса обнављају електране које користе најпрљавије фосилно гориво
Угаљ, најпрљавије од фосилних горива, дуго се сматрао бауком енергетског света. Али рат у Ирану је то променио.
Сукоб који траје скоро месец дана оштетио је главно катарско постројење за прераду течног гаса и готово затворио Ормуски мореуз, блокирајући петину светских залиха гаса и доводећи цене до вртоглавих висина.
Као одговор, земље са великом зависношћу од гаса обнављају термоелектране на угаљ. Да би “нахраниле” генераторе, оне шире рударство или “отимају” залихе од великих произвођача попут Аустралије и Индонезије.
Чини се да се угаљ вратио из мртвих.
“У индо-пацифичком региону, али и у Европи, свака компанија или влада која може да пређе са природног гаса на производњу енергије из угља, то ће тренутно и радити”, рекао је за “Телеграф” Хенинг Глојштајн из “Јурејжа групе”.
Рат у Ирану би могао бити завршен за неколико недеља, како предвиђа Доналд Трамп, или би могао да потраје. Али с обзиром на то да Катар каже да би потпуно обнављање производње гаса могло бити удаљено годинама, а Ормуски мореуз се показао као непоуздан канал, прелазак на угаљ би могао да надживи тренутна превирања.
“Не бих се изненадио да угаљ доживи већу ренесансу у наредној години, потенцијално и дуже”, рекао је Кејлеб Јасо из америчког Института за енергетска истраживања.
Поновни раст угља биће највећи у земљама које могу да га производе локално, попут Кине и Индије. Али главни азијски увозници попут Јужне Кореје, Тајвана и Јапана прелазе са гаса на угаљ.
Чак и у Европи усмереној на зелену енергију, земље које још увек имају капацитете за угаљ, попут Немачке и Пољске, следиће тај пример.
Мишел Манук, шефица глобалног индустријског тела “Фјучур коул” каже да европске земље попут Велике Британије, које су потиснуле угаљ, сада могу само да прелазе између гаса и обновљивих извора енергије.
“Ако постоји лекција, она је следећа: не градите свој енергетски систем на једном путу, или ризикујете да останете изложени када је најважније”, каже Манук.
