Врховни суд САД је оставио на снази шире тумачење права на стицање америчког држављанства рођењем, чиме је онемогућио председника државе Доналда Трампа у намери да ускрати држављанство деци чији су родитељи дошли у Америку илегално или у њој бораве привремено, јављају светски медији, а Си-Ен-Ен (ЦНН) оцењује да је ово “велики пораз за Трампа”.
Највиша судска инстанца у САД је са већином од 6:3 судија утврдила неуставност Трампове уредбе од 20. јануара 2025. године према којој таква деца нису амерички држављани.
ЦНН јавља да је Трамп после одлуке Врховног суда, коју је назвао “баш лошом за нашу земљу”, позвао Конгрес да законом “оконча” право на стицање америчког држављанства рођењем, које је гарантовано Четрнаестим амандманом на Устав САД.
“Није потребан никакав дугачак и незграпан уставни амандман!”, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Трут соушал и додао: “Конгрес би требало још ДАНАС да почне рад на окончању по нашу земљу скупог и непоштеног права на стицање држављанства рођењем. Имаће моју потпуну подршку!”
Амерички медиј оцењује да би оваква законска иницијатива вероватно наишла на снажан отпор у Конгресу.
Судије су се, како јавља Асошијетед прес, позвале на давно установљено тумачење Четрнаестог амандмана које је усвојено после Америчког грађанског рата (1861-1865) и скорашње федералне законе. То им је био основ да потврде да свако ко се роди на територији САД – уз веома ограничене изузетке – постаје грађанин САД.
“Држављанство, онда и сада, било је право да се имају права – да се слободно учествује у нашој политичкој заједници. Они који су уобличили Четрнаести амандман проширили су такво обећање на ‘сваку слободно рођену особу у овој земљи”, написао је главни судија Врховног суда, конзервативац Џон Робертс, позвавши се и на конгресну дебату о амандману. “Држимо се тога обећања и данас”, додао је.
Троје од девет судија се није сложило, а судија Кларенс Томас је написао издвојено мишљење које има 91 страну, троструко више од Робертсовог образложења.
Према Томасовом мишљењу, Четрнаести амандман је писан да би “обезбедио једнака права ослобођеним црнцима” али му је онда “промењена сврха ради политичких пројеката” које састав Конгреса по окончању грађанског рата “није подржавао”.
Трампову уредбу са почетка његовог другог председничког мандата блокирало је неколико нижих судова, и она није ступила на снагу нигде на територији САД.
Још у априлу, на усменом рочишту, и либералне и конзервативне судије Врховног суда биле су скептичне у погледу легалности Трампове уредбе, а он је целом случају дао велику важност тиме што се лично појавио у судници, што је случај без преседана, пише АП.
Уредба је део политике Трампове администрације против имиграције. То је истовремено прва Трампова уредба у вези са имиграцијама у погледу које се Врховни суд изјаснио коначном одлуком.
Када је Врховни суд оборио његову уредбу о царинама, због неуставног основа у федералним прописима о ванредним ситуацијама, Трамп је побеснео и изјавио да судије треба да се стиде и да нису патриоте.
