Amerikanci i Iranci navodno usaglašavaju memorandum od 14 tačaka: moratorijum na obogaćivanje uranijuma, ukidanje sankcija, odmrzavanje milijardi dolara i postepeno otvaranje Ormuskog moreuza, piše američki “Aksios”
Sjedinjene Američke Države i Iran nalaze se najbliže dogovoru od početka rata, pošto dve strane pregovaraju o memorandumu o razumevanju koji bi označio prekid sukoba i otvorio put ka novom nuklearnom sporazumu, piše “Aksios” pozivajući se na američke zvaničnike i izvore upoznate sa pregovorima.
Prema navodima američkog portala, Bela kuća očekuje odgovor Teherana o ključnim tačkama u narednih 48 sati, a razgovori su, kako se navodi, već u fazi usaglašavanja dokumenta od 14 tačaka. U središtu dogovora nalazi se mogući moratorijum Irana na obogaćivanje uranijuma, postepeno ukidanje američkih sankcija, oslobađanje milijardi dolara zamrznutih iranskih sredstava i ublažavanje ograničenja u Ormuskom moreuzu.
Istovremeno, Vašington bi postepeno povlačio pomorsku blokadu, dok bi Iran ublažavao ograničenja za prolaz brodova kroz moreuz, jedan od najvažnijih energetskih koridora na svetu.
Prema izvorima, upravo je napredak u ovim pregovorima naveo Donalda Trampa da odustane od najavljene vojne operacije u Ormuskom moreuzu i izbegne urušavanje krhkog primirja.
Moratorijum od 15 godina?
Najspornije pitanje ostaje trajanje zabrane obogaćivanja uranijuma. Iran je, navodno, ponudio petogodišnji moratorijum, dok su SAD tražile 20 godina. Kao kompromis pominje se period od 12 do 15 godina. A posle isteka tog perioda, Teheran bi mogao da obogaćuje uranijum do nivoa od 3,67 odsto, što je granica predviđena starim nuklearnim sporazumom.
Amerikanci, međutim, traže i dodatnu klauzulu po kojoj bi svako kršenje dogovora automatski produžilo moratorijum.
Prema navodima izvora, Iran bi se, takođe, obavezao da nikada neće razvijati nuklearno oružje, niti sprovoditi aktivnosti povezane sa njegovom militarizacijom. Razmatra se i mogućnost da Teheran pristane da ne koristi podzemna nuklearna postrojenja, kao i da dozvoli pojačane i nenajavljene inspekcije UN.
Najveće iznenađenje u pregovorima jeste tvrdnja, kako navode, da bi “Iran mogao da pristane i na izmeštanje visokoobogaćenog uranijuma iz zemlje”, što je jedan od glavnih zahteva Vašingtona koji je Teheran do sada kategorično odbijao. Jedna od opcija o kojima se razgovara, prema izvorima, jeste čak i prebacivanje tog materijala i to ni manje ni više nego u – SAD.
Pregovori u Ženevi ili Islamabadu
O memorandumu, koji se trenutno usaglašava, pregovaraju Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner sa iranskim zvaničnicima, direktno i preko posrednika. Dokument bi označio kraj rata u regionu i otvorio tridesetodnevni period za detaljne pregovore o konačnom sporazumu.
Kao moguće lokacije za nastavak razgovora pominju se Islamabad i Ženeva.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da “nije neophodno da kompletan sporazum bude napisan za jedan dan”, ocenivši da je reč o “izuzetno složenom i tehničkom procesu”.
Ipak, istovremeno je neke iranske lidere nazvao “mentalno poremećenim”, dodajući da nije siguran da li će Teheran na kraju pristati na dogovor.
Uprkos tome, u Vašingtonu veruju da je diplomatsko rešenje trenutno bliže nego ikada od početka rata.
