Судбина иранског нуклеарног програма и његових залиха високо обогаћеног уранијума кључна је препрека у преговорима са САД
Вашингтон и Техеран остају у ћорсокаку по питању иранског нуклеарног програма и залиха високо обогаћеног уранијума.
Иран инсистира да је наставак свог нуклеарног програма његово суверено право, док САД тврде да програм мора бити трајно обустављен, а уранијум предат.
РТ интернешенел направио је анализу иранских залиха уранијума, у коју су укључени и ставови Техерана и Вашингтона по овом питању у тренутку када се привремени прекид ватре ближи крају.
Колико уранијума има Иран?
Иран располаже значајним залихама фисионог материјала, укључујући уранијум обогаћен до 60 одсто.
Иако овај материјал још није на нивоу погодном за израду нуклеарног оружја, могао би потенцијално бити додатно обогаћен до тог нивоа у року од неколико дана, у зависности од коришћене опреме.
Техеран дуго тврди да његов нуклеарни програм има искључиво цивилну намену и одбацује тврдње да тежи изради нуклеарног оружја.
РТ интернешенел пише да, према последњој свеобухватној процени Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), објављеној у мају 2025. године, Техеран је поседовао више од 400 килограма уранијума обогаћеног до 60 одсто, као и скоро 300 кг обогаћеног до 20 процената.
Поред тога, верује се да је земља имала око 5,5 тона уранијума обогаћеног до 5 одсто, као и око 2,2 тоне до 2 одсто.
Где се тачно налазе иранске залихе?
Локација и статус иранских залиха обогаћеног уранијума су предмет расправа и не постоји поуздана независна процена.
ИАЕА је саопштила да је изгубила “континуитет сазнања” о залихама након што је Техеран у јуну 2022. искључио камере за надзор нуклеарног програма, као одговор на, како је навео, политичку резолуцију усвојену у оквиру организације.
У својој процени из маја 2025. године, агенција је признала да се овај јаз више не може премостити.
Према тврдњама САД, иранска “нуклеарна прашина”, како ју је назвао председник Доналд Трамп, остаје закопана у нуклеарним објектима који су бомбардовани у јуну 2025. године.
Тада су САД напале постројења у Фордову, Натанзу и Исфахану, гађајући подземне објекте бомбама за пробијање утврђења и ракетама “томахавк”.
Док је Трамп тврдио да су кључна постројења за обогаћивање уранијума потпуно и у целости уништена”, процена Пентагона из јула 2025. године указала је да је нуклеарни програм земље уназађен за највише две године.
Техеран је био неодређен у погледу обима штете и судбине залиха, наводећи само да су објекти претрпели тешка оштећења.
Недавни извештај листа “Монд” указује да је Иран можда пребацио, потенцијално, све своје високо обогаћене залихе у подземни објекат у Исфахану непосредно пре напада у јуну 2025. године.
Процена се заснива на сателитском снимку од 9. јуна 2025. године, на којем се види велики камион са равном платформом натоварен са 18 плавих контејнера, за које стручњаци верују да одговарају контејнерима за транспорт високо радиоактивних материјала.
Према стручњацима које цитира лист, ти контејнери могу да садрже до 540 килограма уранијума.
Након напада, шеф Пентагона Пит Хегсет изјавио је да нема обавештајних података који указују да је Иран преместио своје залихе високо обогаћеног уранијума пре напада.
Супротстављени ставови САД и Ирана о уранијуму
Питање уранијума остаје кључна препрека за постизање договора између САД и Ирана.
Вашингтон захтева да Техеран преда све своје залихе високо обогаћеног уранијума, као и да демонтира инфраструктуру и трајно обустави нуклеарни програм.
Током недавних преговора између Ирана и САД у Исламабаду, који су окончани без резултата, потпредседник САД Џеј Ди Венс наводно је предложио двадесетогодишњу забрану развоја нуклеарног програма за Техеран. Међутим, Трамп је јавно одбацио ту могућност, наводећи да предложени период мораторијума није довољно дуг.
Техеран је више пута одбио да напусти свој нуклеарни програм, нудећи уместо тога да разблажи своје залихе високо обогаћеног уранијума. Током разговора у Исламабаду, наводно је понудио и петогодишњи мораторијум на обогаћивање уранијума.
Највиши ирански званичници више пута су одбацили идеју предаје залиха САД или било којој трећој страни, истичући да су нуклеарна достигнућа и ресурси питање националног поноса и да нису предмет преговора.
Овај став је поновио и портпарол Министарства спољних послова Ирана Есмаил Багеи током конференције за медије у понедељак.
“Пренос обогаћеног уранијума у иностранство никада није био опција за нас у преговорима”, изјавио је Багеи.
Руски предлог за смањење тензија
Москва је у више наврата предлагала да прихвати и чува ирански обогаћени уранијум као компромисно решење за смањење тензија на Блиском истоку.
Према изјавама портпарола Кремља Дмитрија Пескова прошле недеље, Русија је понуду изнела пре извесног времена, а Иран је тада био сагласан са тим предлогом.
Песков је овај план описао као веома добро решење, али је навео да га је Вашингтон одлучно одбацио.
Руски званичници су сигнализирали да понуда и даље остаје на снази. Директор руске државне нуклеарне корпорације “Росатом”, Алексеј Лихачов, изјавио је током викенда да је компанија спремна да помогне у измештању иранских залиха обогаћеног уранијума.
“Само Русија има позитивно искуство сарадње са Ираном. Године 2015, на захтев Ирана, већ смо преузели обогаћени уранијум… Спремни смо да помогнемо и сада”, рекао је Лихачов.
Иран је извезао око 11 тона ниско обогаћеног уранијума у Русију у оквиру Заједничког свеобухватног плана акције (JCPOA), познатог као “ирански нуклеарни споразум”, мултилатералног договора из 2015. године који је имао за циљ ограничавање иранског нуклеарног програма у замену за укидање санкција.
Споразум се распао почетком првог Трамповог мандата, након што је председник САД оптужио Техеран за кршење духа договора и једнострано се повукао из њега.
