Globalne javne finansije nalaze se pod sve većim pritiskom, a ukupni državni dug mogao bi da dostigne 100 odsto svetskog BDP-a do 2029. godine, upozorava Međunarodni monetarni fond (MMF) u objavljenoj analizi fiskalnih kretanja.
Prema podacima iz izveštaja, globalni javni dug porastao je na gotovo 94 odsto BDP-a u 2025. godini, a države se nadalje suočavaju sa značajnim pritiscima na potrošnju i kamatnim opterećenjima, prenosi Tanjug.
Globalni fiskalni deficit ostaje visok, na oko pet odsto BDP-a, dok su izdaci za kamate značajno porasli – sa dva na gotovo tri odsto globalnog BDP-a u poslednje četiri godine, usled refinansiranja duga po višim kamatnim stopama. Među najvećim ekonomijama, Sjedinjene Američke Države beleže deficit od sedam do osam odsto BDP-a, uz projekciju da će javni dug dostići 142 odsto BDP-a do 2031. godine, bez jasnog plana fiskalne konsolidacije. Kina je uvećala deficit na gotovo osam odsto BDP-a, dok bi njen dug mogao da poraste na 127 odsto BDP-a u istom periodu, usled kontinuiranih fiskalnih stimulansa.
U Evropi, povećana vojna potrošnja i starenje stanovništva dodatno opterećuju fiskalni prostor, dok su pojedine zemlje ublažile fiskalna pravila. Japan beleži poboljšanje dinamike duga zahvaljujući rastu i inflaciji, ali se suočava sa rekordnim prinosima na obveznice, upozorava MMF.
Zemlje u razvoju i ekonomije sa niskim prihodima suočavaju se sa posebno izraženim izazovima, uključujući visoke nivoe duga i istorijski visoke troškove kamata u odnosu na budžetske prihode, uz istovremeni pad međunarodne pomoći, dodaje se u izveštaju.
Kao jedan od ključnih rizika izdvajaju se geopolitički šokovi, posebno rat na Bliskom istoku, koji je poremetio energetska tržišta, povećao neizvesnost i dodatno opteretio budžete, naročito u zemljama uvoznicama energije.
MMF upozorava i na rizik slabljenja nezavisnosti centralnih banaka usled fiskalnih pritisaka, što bi moglo podstaći inflaciona očekivanja i povećati premije rizika.
Dugoročne pretnje uključuju i starenje populacije, posebno u razvijenim ekonomijama, kao i potencijalne obaveze poput gubitaka državnih preduzeća ili troškova prirodnih katastrofa.
“Svetska ekonomija je na granici fiskalne održivosti zbog rasta javnog duga i globalnih šokova, a državama su potrebne hitne reforme i pažljivo balansirane ekonomske politike kako bi se izborile sa ovom situacijom”, ocenila je danas predsednica MMF-a Kristalina Georgijeva.
Prema njenim rečima, vlade moraju da ubrzaju reforme usmerene na privredni rast kako bi povećale produktivnost i ojačale otpornost ekonomija na buduće krize.
“Snažna ekonomija je najbolji amortizer šokova”, dodala je ona, uz poruku da je nakon neutralizacije trenutnih poremećaja potrebno obnoviti fiskalne rezerve.
