Stručnjaci UN pozvali su zemlje sveta da zajedno rade na jačanju globalne digitalne otpornosti i da zaštite osnovne usluge poput zdravstva, finansija ili zaštite od katastrofa, u trenutku kada preti rizik da nepredviđeni događaji poremete krhke, umrežene digitalne sisteme.
U danas objavljenom izveštaju “Kada digitalni sistemi zataje – skrivene opasnosti našeg digitalnog sveta”, autori postavljaju pitanje: “Da li smo spremni za solarne oluje, prekide podmorskih kablova zbog podmornica, havarije satelita ili da ekstremne vremenske prilike poremete mrežu komunikacija i potencijalno izazovu ‘digitalnu pandemiju”.
Stručnjaci Međunarodne unije UN za telekomunikacije (ITU), Kancelarije UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR) i pariske škole za međunarodna pitanja Sciences Po saopštili su u Ženevi da izveštaj apeluje na hitno preispitivanje prirode rizika i kako da se zaštite sistemi koji povezuju i osnažuju čovečanstvo.
“Kako naša društva postaju sve više zavisna od digitalnih tehnologija, poremećaji izazvani katastrofama mogu poput domino efekta da se prošire po svim sistemima i izazovu potencijalno katastrofalna zatajenja”, izjavila je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNDRR Kamal Kišore.
Generalna sekretarka ITU Dorin Bogdan Martin rekla je da “otpornost mora biti ugrađena u DNK tehnologije od koje zavisimo”.
“Digitalne tehnologije unele su revoluciju u naše živote, u našu povezanost, posao, ali naša sve veća zavisnost od tih sistema stvara rizik koji često ostaje neprimećen”, piše u izveštaju.
Kao primer navodi se da bi ozbiljna solarna oluja mogla da onesposobi satelite, poremeti navigacione sisteme i destabiliše strujne mreže, i da bi sanacija takvih havarija trajala mesecima.
Takođe, ekstremne temperature mogu da onesposobe data centre, što bi izazvalo prekid u mobilnoj komunikaciji, ali i poremećaje zdravstvenih sistema i finansijskih transakcija.
Zemljotresi i druge prirodne katastrofe mogu da prekinu vitalne internetske veze, što bi usporilo poslovne operacije i ostavilo nedeljama oflajn cele države.
“Svaki od tih specifičnih scenarija može da deluje nerealistično i malo verovatno, nedovoljno alarmantno da izazove blagovremeni globalni odgovor. Međutim, digitalna ranjivost je realnost a neočekivani incidenti će se sa vremenom dešavati”, piše u izveštaju.
Izveštaj ukazuje na dodatnu ranjivost, a to je da su društvene zajednice postale zavisne od digitalnih sistema, a istovremeno nisu očuvale analogne veštine i obezbedile odgovarajuće rezervne opcije. “Kada veliki sistemi zakažu, oflajn alternative više nisu uvek dostupne”, ocenjuje se u izveštaju.
Autori izveštaja pozivaju zato kreatore politika, privatni sektor i građansko društvo da već sada pokažu posvećenost i preduzmu koordinisanu akciju kako bi sprečili da nabrojani rizici postanu “digitalna pandemija”.
U izveštaju se sugeriše šest prioriteta, među kojima su produbljivanje znanja za identifikaciju ranjivosti i stvaranje modela za potencijalnu lančanu reakciju, modernizacija upravljanja rizicima, uključujući i zakonske okvire i jačanje standarda i planiranja kako bi se stvorili robusni rezervni modeli i sprovelo zajedničko multidisciplinanro planiranje za potencijalne scenarije.
Sugeriše se i proaktivna koordinacija poteza u pogledu potencijalnih rizika, izgradnja društvene otpornosti putem jačanja sposobnosti adaptacije zajednica i negovanje poverenja i saradnje, kroz afirmaciju zajedničke nadsektorske i prekogranične svesti i odgovornosti.
