Стручњаци УН позвали су земље света да заједно раде на јачању глобалне дигиталне отпорности и да заштите основне услуге попут здравства, финансија или заштите од катастрофа, у тренутку када прети ризик да непредвиђени догађаји поремете крхке, умрежене дигиталне системе.
У данас објављеном извештају “Када дигитални системи затаје – скривене опасности нашег дигиталног света”, аутори постављају питање: “Да ли смо спремни за соларне олује, прекиде подморских каблова због подморница, хаварије сателита или да екстремне временске прилике поремете мрежу комуникација и потенцијално изазову ‘дигиталну пандемију”.
Стручњаци Међународне уније УН за телекомуникације (ИТУ), Канцеларије УН за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) и париске школе за међународна питања Сциенцес По саопштили су у Женеви да извештај апелује на хитно преиспитивање природе ризика и како да се заштите системи који повезују и оснажују човечанство.
“Како наша друштва постају све више зависна од дигиталних технологија, поремећаји изазвани катастрофама могу попут домино ефекта да се прошире по свим системима и изазову потенцијално катастрофална затајења”, изјавила је специјална представница генералног секретара УН и шефица УНДРР Камал Кишоре.
Генерална секретарка ИТУ Дорин Богдан Мартин рекла је да “отпорност мора бити уграђена у ДНК технологије од које зависимо”.
“Дигиталне технологије унеле су револуцију у наше животе, у нашу повезаност, посао, али наша све већа зависност од тих система ствара ризик који често остаје непримећен”, пише у извештају.
Као пример наводи се да би озбиљна соларна олуја могла да онеспособи сателите, поремети навигационе системе и дестабилише струјне мреже, и да би санација таквих хаварија трајала месецима.
Такође, екстремне температуре могу да онеспособе дата центре, што би изазвало прекид у мобилној комуникацији, али и поремећаје здравствених система и финансијских трансакција.
Земљотреси и друге природне катастрофе могу да прекину виталне интернетске везе, што би успорило пословне операције и оставило недељама офлајн целе државе.
“Сваки од тих специфичних сценарија може да делује нереалистично и мало вероватно, недовољно алармантно да изазове благовремени глобални одговор. Међутим, дигитална рањивост је реалност а неочекивани инциденти ће се са временом дешавати”, пише у извештају.
Извештај указује на додатну рањивост, а то је да су друштвене заједнице постале зависне од дигиталних система, а истовремено нису очувале аналогне вештине и обезбедиле одговарајуће резервне опције. “Када велики системи закажу, офлајн алтернативе више нису увек доступне”, оцењује се у извештају.
Аутори извештаја позивају зато креаторе политика, приватни сектор и грађанско друштво да већ сада покажу посвећеност и предузму координисану акцију како би спречили да набројани ризици постану “дигитална пандемија”.
У извештају се сугерише шест приоритета, међу којима су продубљивање знања за идентификацију рањивости и стварање модела за потенцијалну ланчану реакцију, модернизација управљања ризицима, укључујући и законске оквире и јачање стандарда и планирања како би се створили робусни резервни модели и спровело заједничко мултидисциплинанро планирање за потенцијалне сценарије.
Сугерише се и проактивна координација потеза у погледу потенцијалних ризика, изградња друштвене отпорности путем јачања способности адаптације заједница и неговање поверења и сарадње, кроз афирмацију заједничке надсекторске и прекограничне свести и одговорности.
