Поновно отварање Ормуског мореуза донело би олакшање глобалној трговини и енергетским тржиштима, али за многе рањиве економије последице кризе неће престати чим бродови поново почну да пролазе, оценила је Агенција Уједињених нација за трговину и развој.
После више од 100 дана транспортних поремећаја, бродски саобраћај кроз један од најважнијих светских енергетских коридора могао би постепено да буде обновљен. Очекује се да ће енергетска тржишта реаговати брже од система снабдевања храном и јавних финансија.
Четврто издање серије извештаја Агенција Уједињених нација за трговину и развој (УНЦТАД) прати економске последице више од 100 дана поремећаја, са фокусом на то како раст трошкова енергије, хране и транспорта и даље погађа рањиве економије.
Највећи притисак трпе економије које се у великој мери ослањају на увоз горива. На Зеленортским Острвима, нето увоз нафте и нафтних деривата последњих година износио је у просеку 24,6 одсто бруто домаћег производа (БДП), што значи да раст цена горива брзо утиче на цену електричне енергије, транспорта, хране и стање јавних финансија.
Зависност од увоза хране представља додатни ризик. У Јемену је нето увоз житарица и производа од житарица у просеку износио 10,8 одсто БДП-а, због чега су домаћинства посебно изложена истовременом расту цена житарица, горива и транспорта.
За земље које се већ суочавају са високим дугом, валутним ризицима и ограниченим буџетским могућностима, то оставља врло мало простора да поднесу веће трошкове увоза.
Више цене енергије утичу и на производњу хране пре него што она стигне на тржиште. Поскупљују ђубриво, пољопривредни репроматеријал и транспорт, па домаће цене хране могу наставити да расту чак и када међународне цене нафте и житарица почну да падају.
Међутим, транспортни и прехрамбени системи опорављају се спорије од тржишта нафте. Уговорима о превозу потребно је време да се прилагоде, а ланцима снабдевања да се стабилизују.
Због тога више цене горива, гаса и ђубрива могу још дуго да повећавају трошкове пољопривредне производње, транспорта и кућних буџета, чак и након што почетни шок ослаби.
Такво кашњење највише погађа земље у којима храна, гориво и превоз чине велики део потрошње домаћинстава. За сиромашнија домаћинства чак и кратак период наглог раста цена основних животних потрепштина може имати дуготрајне последице.
Анализа УНЦТАД-а показује да се 61 рањива економија суочава са двоструким ризиком због зависности од увоза нафте и житарица. Међу њима је 35 најмање развијених земаља и 26 малих острвских држава у развоју, при чему седам држава припада обе категорије.
Последице нису само макроекономске. Анализа Агенције указује и на људску цену кризе: повећање реалних цена хране за пет одсто повезано је са већим ризиком од акутне потхрањености деце, посебно међу сиромашном децом и децом из сеоских домаћинстава без земље.
Опоравак захтева више од поновног отварања мореуза. Рањивим економијама потребна је подршка како би се избориле са већим рачунима за увоз, заштитиле становништво од наглих поскупљења хране и горива и улагале у системе који ће смањити њихову изложеност сличним поремећајима пре него што наредна криза поново погоди кућне буџете, наведено је.
