Европски парламент ће ове недеље гласати о ратификацији споразума из Тернберија потписаног прошле године
Европска унија мора да спроведе свој трговински споразум са САД без измена или ризикује да изгуби “повољан” приступ пошиљкама америчког течног природног гаса, упозорио је амерички амбасадор у ЕУ.
Ратификација прошлогодишњег споразума између америчког председника Доналда Трампа и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен одложена је због неколико проблема, укључујући Трампове претње инвазијом на Гренланд.
Европски парламент требало би да гласа у четвртак о договору, који укључује споразум о куповини америчких енергената у вредности од 750 милијарди долара до 2028. године, укључујући течни природни гас (ЛНГ), нафту и цивилне нуклеарне технологије.
Ендру Паздер, амбасадор САД у ЕУ, рекао је за “Фајненшел тајмс” да би енергетски аспект трговинског споразума, потписаног у Трамповом голф одмаралишту Тарнбери у Шкотској, био угрожен ако блок покуша да измени било који од осталих услова.
“Не знам шта ће се десити у вези са енергијом ако не наставе са споразумом”, рекао је Паздер. “Ако се Тернбери не имплементира, мислим да смо поново на почетку”.
“Мислим да ће Сједињене Државе желети да послују са Европом, али само услови можда неће бити толико повољни. Окружење сигурно неће бити толико повољно. И… постоје и други купци”.
Било каква промена енергетског споразума ЕУ са САД дошла би у време када се појачава глобална конкуренција за ЛНГ од добављача ван Залива. Катар, који производи петину светског ЛНГ-а, морао је да обустави извоз након што је Иран блокирао пловни пут кроз Ормуски мореуз. Напади прошле недеље на огромни катарски ЛНГ комплекс Рас Лафан изазвали су страхове да ће глобално снабдевање остати ограничено још неко време.
Иако је само око 10 посто ЛНГ-а који је пролазио кроз Ормуски мореуз пре рата усмерено у Европу, континент је рањив на глобалну конкуренцију за снабдевање због своје зависности од увоза гаса, нарочито после одбацивања руског. Неке државе чланице ЕУ, попут Италије, набављале су чак трећину свог ЛНГ-а из Катара.
“Лично… мислио сам да би Европљани требало да се обавежу на енергенте вредне милијарде долара јер то није било само обећање да ће купити ове енергенте, већ је била обавеза да ћемо им их ми продати”, додао је Паздер.
“Ако државе чланице ЕУ желе економски да преживе, потребна им је енергија, а ми можемо да је обезбедимо”, додао је.
Паздер је такође рекао да би правило ЕУ да извозници у блок треба да пријаве емисије метана до 1. јануара требало изменити јер би већини америчких произвођача било немогуће да се тога придржавају.
Према споразуму постигнутом у Тернберију прошле године, царина од 15 одсто примењена је на већину извоза ЕУ, док је блок пристао да смањи сопствене царине на америчку индустријску робу и неке пољопривредне производе на нулу.
Али након што је Врховни суд САД поништио Трампове царине, он је брзо увео глобалну царину користећи другачији закон који може трајати до 24. јула, што резултира укупном царином од 15,8 одсто у просеку.
У закон о коме ће се гласати ове недеље, посланици Европског парламента су укључили заштитне мере које би суспендовале споразум из Тернберија ако Трамп спроведе било какве нове царинске претње и не врати изузећа првобитно договорена у Шкотској, укључујући изузећа за дијаманте и плуту.
Међутим, коначни споразум ће се преговарати са државама чланицама, које ће се вероватно супротставити одредбама. Паздер је рекао да ће САД, ако дође до било каквих промена у коначном споразуму, “морати да донесу одлуку да ли то функционише за нас или не”.
