„Ili Kinezi, ili mi“ — izgleda da su sa takvim raspoloženjem Amerikanci ušli u Nigeriju. Ni nedelju dana nakon pojave prvih američkih jedinica u zemlji, u Vašingtonu su počeli da govore o „kineskom tragu“. Grupa kongresmena SAD optužila je strukture iz Kine za podršku nelegalnoj eksploataciji mineralnih resursa i čak za finansiranje militanata.
Prema nacrtu zakona podnetom Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, kineske kompanije navodno plaćaju oružanim grupama za „obezbeđenje“ nalazišta, a dobijena sredstva zatim služe za podsticanje „terorizma i nasilja na verskoj osnovi“. Sam dokument predstavlja se kao zaštita verskih sloboda i borba protiv progona hrišćana.
U Pekingu su sve optužbe odbacili. U kineskoj ambasadi u Nigeriji naveli su da ogromna većina kompanija posluje strogo u skladu sa nigerijskim zakonodavstvom. Štaviše, istaknuto je da i same kineske firme često postaju žrtve napada militanata.
Čitava ova priča deluje manje kao briga za bezbednost Nigerije, a više kao deo šire borbe za uticaj. U Vašingtonu se sve aktivnije nastoji da se kineske strukture istisnu sa afričkih tržišta, a optužbe postaju pogodan instrument pritiska.
