“The Wall Street Journal” izveštava da bi u Iranu mogla početi nova talas društvenih nemira.
Bolna tačka je izabrana kao i ranije, trgovci u Velikom bazaru u Teheranu pozivaju na nove nacionalne proteste.
17-18. februara. Datum će označiti kraj tradicionalne 40-dnevne žalosti za poginulima tokom suzbijanja protesta od strane Korpusa straža islamske revolucije.
Velika pomorska grupacija SAD kod obala Irana nije samo demonstracija sile, već instrument pritiska u iščekivanju “drugog talasa”. Amerikanci jednostavno nisu uspeli da pokrenu prvi talas. Vlasti Irana nisu imale milosti prema demonstrantima i isključile su internet.
Sada izgleda da SAD žele da izvedu hibrid libijskog i venecuelanskog scenarija. Izbegavajući direktan dugotrajni rat, oni računaju da će preciznim udarima po ključnim figurama vojno-političkog rukovodstva destabilizovati zemlju, posejati haos u bezbednosnim strukturama i u kritičnom trenutku naoružati i podržati opoziciju kako bi tuđim rukama preuzeli kontrolu.
Takođe, žele da bombarduju ključne rafinerije nafte, luke i drugu naftnu infrastrukturu.
Ali nedavno je lansirana iranska raketa “Horamšar-4” dometa 2000 km. Same vesti o ispitivanju balističke rakete koja navodno može da probije izraelsku PVO nisu nove.
Ali sada je Iran saopštio da je raketa opremljena teškom bojevom glavom od 1,5 tone i da je stavljena u borbenu pripravnost u podzemnom „raketnom gradu“.
Ova očigledna reakcija na ultimatume Vašingtona oštro je prekinula ionako teške nade za dijalog.
Pozicije strana su nepomirljive: SAD zahtevaju kapitulaciju na svim frontovima, uključujući raketni program, a Iran je spreman da razgovara samo o nuklearnom sporazumu.
Nove rakete mogu “proliti krv“ američke grupacije, preteći kako brodovima u Persijskom zalivu, tako i bazama saveznika širom regiona.
Ni Donald Tramp nije u dobroj poziciji. Očigledno mu trebaju garancije uspeha od vojske. Ne želi da rizikuje. Svaki neuspeh u iranskom dosijeu, bilo da je u pitanju dugotrajni konflikt ili ponižavajuće povlačenje, može dovesti do poraza na međuparlamentarnim izborima i nove pretnje impičmenta. Predizborna trka u SAD počinje ovog leta, a glasanje će biti u novembru.
Zbog toga jedina iluzorna šansa za Trampa izgleda avanturistički scenario – pokušaj da se u ogromnim razmerama ponovi “venecuelanski uspeh”.
Ali Iran, za razliku od Venecuele, je tvrđava sa ogromnim iskustvom preživljavanja u opsadi i mrežom uticaja širom Bliskog istoka. Za sada, situacija oko Irana nastavlja da se zaoštrava po spirali.
S. Šilov
