Администрација председника САД Доналда Трампа покренула је низ истрага против важних економских партнера како би нашла нови правни основ за увођење казнених царина, након што је амерички Врховни суд раније Трампово позивање на ванредну економску ситуацију прогласио незаконитим.
Истрага ће поред Европске уније, обухватити и Швајцарску, Норвешку, Кину, Јапан, Мексико, Тајван, Индију и друге земље у Азији, али не и Канаду, пренеле су агенције.
Повереник америчке администрације за трговину Џејмисон Грир рекао је да се истрага односи на део Трговинског закона САД из 1974. године и да постоји сумња да су многе земље изградиле превелике производне капацитете који нису утемељени у домаћој или глобалној тражњи и који иду на штету САД.
То, према оцени САД, може да извитопери праведну тржишну утакмицу. САД су закон из 1974. године у прошлости већ користиле, на пример приликом увођења посебних царина Кини.
Уз то, биће истражена и сумња на експлоатацију дечјег и робовског рада, и та истрага обухватиће више од 60 земаља.
У званичним документима САД многим земљама пребацују да поседује такве структурне вишкове капацитета, и то пре свега у производњи алуминијума, батерија, електронике, машина, полупроводника, пловила, соларних ћелија и челика.
То су сектори у којима, према процени званичника у Вашингтону, трпе производни капацитети САД.
У оквиру истраге од маја ће бити спроведена и јавна саслушања, а биће консултоване и владе земаља које су у питању.
Истраге се сматрају првим Трамповим кораком у жељи да поново уведе високе царине бројним земљама.
Врховни суд САД поништио је 20. фебруара одлуку којом је Трамп почетком 2025. године увео високе царине многим земљама света, уз образложење да је позивањем на закон о националној ванредној ситуацији прекорачио председничка овлашћења.
Трамп је истог дана најавио да уводи додатне царине од десет одсто на увоз из целог света, а само дан касније је то повећао на 15 одсто, и то извршном уредбом којом је заобишао Конгрес. Ипак, царине за сада није повећао на 15 одсто.
После одлуке Врховног суда, амерички председник је своју нову одлуку засновао на параграфу 122 Трговинског закона из 1974. године који му омогућава да под одређеним околностима до 150 дана без одлуке Конгреса уведе царине на робу из увоза.
Тих 150 дана истиче 24. јула, а за дуже задржавање виших царина потребан му је пристанак Конгреса.
