Бела кућа отворено поручује да Алијанса “није прошла тест” у рату против Ирана и разматра како да казни оне чланице које нису стале уз америчко-изреалске напада на Иран
Администрација америчког председника Доналда Трампа разматра мере против појединих земаља чланица НАТО-а за које сматра да нису биле од довољне помоћи САД и Израелу током рата против Ирана.
Према писању “Волстрит џорнала”, међу опцијама које су на столу налази се и премештање америчких трупа из “непоузданих” савезничких држава у оне чланице Алијансе које су, по оцени Вашингтона, показале већу спремност да подрже америчке војне потезе на Блиском истоку.
Лист наводи да су се на удару критика нашле пре свега Шпанија, Немачка, Италија и Француска, јер су током сукоба ограничавале употребу ваздушног простора или војних база за америчке операције. Истовремено, као поузданији партнери унутар НАТО-а помињу се Пољска, Румунија, Литванија и Грчка, што показује да Бела кућа не размишља само о политичкој поруци, већ и о новом војном распореду унутар Европе.
А јутрос се огласио и Трамп поручујући да је НАТО савез непоузданих:
“НАТО није био ту када нам је био потребан, и неће бити ту ни ако нам поново затреба. Запамтите Гренланд, ту велику, лоше вођену санту леда!!!”
Да ствар није тек медијско нагађање, потврдила је и портпаролка Беле куће Керолајн Левит, која је уочи сусрета Доналда Трампа са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом поручила да је Алијанса у иранској кризи тестирана и да тест – није прошла. По њеним речима, неке савезнице су окренуле леђа Америци у тренутку када је Вашингтон очекивао подршку.
Трамп је последњих дана додатно појачао притисак, називајући НАТО “папирним тигром” и јавно доводећи у питање смисао савеза који, како он види ствари, рачуна на америчку заштиту, али не жели да дели ризик када Вашингтон уђе у рат.
Рутеова посета Вашингтону тако је дошла у тренутку када се више не разговара само о већим издвајањима за одбрану, већ и о томе да ли ће САД почети да кажњавају савезнике по политичком критеријуму лојалности.
Иза свега се, међутим, крије много опаснија порука: Трамп не доживљава НАТО као заједницу обавеза, већ као инструмент који мора да буде безрезервно на располагању америчкој стратегији. Уколико нека европска држава одбије да отвори базе, пошаље бродове или политички покрије америчку операцију, у Белој кући се то све отвореније тумачи као акт нелојалности, а не као право суверене државе да избегне туђи рат.
Зато овај спор није само још један Трампов испад против Европе. Он показује да Вашингтон, под овом администрацијом, жели НАТО који неће расправљати, већ следити. А ако не буде следио, могао би да остане и без америчких војника и без илузије да је савез равноправних.
