Велики напад на ирански режим истиче моћ америчког председника Доналда Трампа као и његову прекомерну политизацију војске, али слаба јавна подршка, чак и оних њему блиских, треба да послужи као упозорење, оценио је данас париски лист Монд (Ле Монд).
Од почетне трауме узимања талаца, током 444 дана, 52 званичника из америчке амбасаде у Техерану у раним данима Исламске револуције 1979. године, Иран се у очима америчке јавности константно појављивао као “држава одметника пар екселанс”, наводи се у уводнику француског дневника.
Према анкетама, до сада слаба подршка масовном нападу на иранске власти, о чему је одлучио Трамп у координацији са Израелом је изненађујућа. То представља упозорење за председника Сједињених Америчких Држава, сматра Монд.
“Он (Трамп) може само кривити самог себе. Заиста се показао неспособним да пружи убедљиво и доследно објашњење за тај изабрани рат. Његова оправдања су се умножила, ризикујући недоследност и лажи, као што је неосновано помињање непосредне претње у сатима после првих бомбардовања на Иран”, навео је лист.
Након што је годинама осуђивао блискоисточне авантуре својих претходника, Трамп је боље од било кога знао да ће бити неопходан заједнички напор да убеди јавност.
На терену, америчка војска и даље ужива огромну надмоћ, што ограничава ефекте иранске одмазде, али се ипак суочава са отпорним непријатељем.
Потпуно делегитимизован крвавом репресијом најновијег устанка иранског становништва које је деценијама плаћало цену смртоносних стратешких избора, ирански режим, потресен убиством врховног вође, ајатолах Алија Хамнеија, сада покушава да регионализује сукоб у покушају да ослаби Вашингтон.
Глобална економија је већ погођена ратом, а његове последице могу само да се погоршају уколико се сукоб настави.
“Нема гаранције да овај ирански режим може да постигне своје циљеве. Ефекат интензивних напада производи ефекат исцрпљивања који не треба потцењивати. Напад на Иран такође истиче последице Трампове моћи од његовог повратка у Белу кућу у јануару 2025. године”, преноси Монд.
Међутим, прекомерна политизација војног апарата, поверена идеологу изабраном искључиво због своје лојалности, америчком министру одбране Питу Хегсету, поткопава кредибилитет Пентагона, који је кључан у ратно време.
Одлука да се деликатни дипломатски преговори повере блиским сарадницима председника, уместо искусним дипломатама, од којих су многи били приморани да напусте Стејт департмент из чисто идеолошких разлога одмах после Трамповог повратка на власт, такође је допринела осецћају неизвесности у Вашингтону.
Та магла око рата у Ирану, која тешко оптерећује садашњу америчку администрацију, довела је до оживљавања оптужби међу најтврдокорнијим Трамповим присталицама да америчка влада води рат искључиво у корист Израела.
Те критике су се већ појавиле на често жесток начин током 12 дана рата против Техерана, који је покренуо Иран, а придружио му се и Вашингтон, у јуну 2025. године.
Те оштре критике унутар Трампових присталица представљају значајан ризик за човека изабраног и поново изабраног на основу обећања “Америка на првом месту”, додао је Монд.
