Поверење Европљана у америчке “безбедносне гаранције” на историјском је минимуму и тек сваки десети испитаник у 15 земаља обухваћених новим истраживањем види САД као савезника, а већина сумња да би им та земља притекла у помоћ ако би биле нападнуте.
Истраживање тинк тенка Европски савет за спољне послове (ЕЦФР) објављено пред кључне самите Групе 7 и НАТО у Француској односно Турској наредних недеља открило је “дубоко европско неповерење у САД”, рекли су данас аутори за британски Гардијан.
Такође је истраживање показало да су Европљани, иако многи мисле да ће се односи са САД поправити када Доналд Трамп оде из Беле куће, све спремнији да се заштите од непоузданости САД подстицањем европске одбране.
У извештају се истиче да растући европски прагматизам подстичу и америчка агресија на Блиском истоку, претње Гренланду, позив за повлачење војника из европских база и скептицизам око будућности НАТО.
“Широм континента постоји јасна подршка смањењу зависности од Вашингтона”, рекла је за Гардијан коауторка истраживања Јана Кобзова. Додала је да су Европљани све отворенији за већу потрошњу за одбрану и да, што је оценила као кључно, показују велики степен поверења да би им суседне земље помогле у кризи.
Други коаутор, такође из ЕЦФР, Павел Зерка рекао је да су јасан захтев јавности за већу самосталност и потреба за осигурањем од америчких безбедносних гаранција “отворили прозор европским лидерима да иду даље и брже” по питању безбедности.
Истраживање спроведено у мају, које је обухватило је Аустрију, Бугарску, Данску, Естонију, Француску, Немачку, Мађарску, Италију, Холандију, Пољску, Португал, Шпанију, Шведску, Швајцарску и Велику Британију, показало је да данас у просеку само 11 одсто испитаника види САД као савезника.
Пре шест месеци САД је као савезника видело 16 одсто а у новембру прошле године 22 одсто испитаника.
Преовлађујући став сада је да су САД неопходан партнер, мада их 13 одсто испитаних виде као ривала, а 12 одсто као директног противника.
Већина у свим земљама више не верује да би им САД помогле у случају напада и, осим у Бугарској, већина мисли да би им барем неколико европских земаља помогло у случају потребе.
Истраживање је показало и да 47 одсто испитаних подржава заједничко задуживање ЕУ за финансирање веће одбрамбене потрошње, док се 35 одсто томе противи. Подршка је највећа у Португалу, Данској и Холандији, преко 50 одсто.
Такође у готово свим земљама већина испитаника мисли да њихова земља треба да смањи стратешку зависност од америчке војне опреме, при чему је подршка за “купуј европско” највећа у Данској, Холандији и Шведској – више од 70 одсто.
Међутим, осетно је мања подршка идеји смањења домаће јавне потрошње да би се платили већи национални буџети одбране, а противљење је највеће у Италији (63 одсто), Аустрији (59) и Немачкој (56), пренео је британски дневник.
Такође је мала подршка, 29 одсто, идеји да се НАТО замени новим одбрамбеним телом искључиво ЕУ и у свим земљама осим Бугарске је доминантан став да ће односи САД и Европе вероватно постати бољи, после Трампа.
Истраживање је показало и да, упркос расту трошкова за енергију, 44 одсто Европљана мисли да би била лоша или веома лоша идеја да се настави увоз нафте и гаса из Русије.
Када је реч о амбицији Украјине да се придружи ЕУ, Европљани су подељени и испитаници у Мађарској, Бугарској, Аустрији, Немачкој, чак и Естонији, једној од највернијих присталица Кијева, склонији су да се противе пријему Украјине у ЕУ, “у актуелном контексту”, него да га подрже.
