Светска банка је смањила своју прогнозу глобалног раста за 2026. годину на 2,5 одсто због рата на Блиском истоку и упозорила да би раст могао да се успори на само 1,3 одсто ако се поремећаји у снабдевању енергентима покажу озбиљнијим и изазову стрес на финансијским тржиштима.
Глобални раст је достигао 2,9 одсто у 2025. години, саопштила је банка у својим полугодишњим Глобалним економским изгледима, што је повећање од 0,2 процентна поена у односу на процену из јануара. Њена прогноза за 2026. годину је нижа за 0,1 процентни поен у односу на јануар, што је најнижи ниво од пандемије ковида која је почела крајем 2019. године.
Банка је снизила прогнозе за две трећине земаља као резултат рата у Ирану, а највећа смањења су погодила Уједињене Арапске Емирате, Ирак и друге земље на Блиском истоку чији је извоз енергената тешко погођен сукобом.
Суморна прогноза Светске банке долази у тренутку када рат који су покренуле САД и Израел нападима на Иран улази у четврти месец. То је довело до наглог раста цена енергената због затварања Ормуског мореуза, обновљених инфлаторних притисака широм света и подстакло очекивања оштрије монетарне политике у многим земљама. Цене ђубрива су такође нагло порасле, што изазива забринутост због велике кризе у снабдевању храном.
Цене нафте су јуче скочиле за два долара након што је амерички председник Доналд Трамп рекао да ће САД напасти Иран “веома снажно” ако се не постигне мировни споразум.
Светска банка је саопштила да њена основна прогноза претпоставља просечну цену сирове нафте марке “брент” од 94 долара за годину, што је повећање од 36 процената у односу на 2025. годину, и да ће се најгори поремећаји у снабдевању енергентима смањити до краја јула, са глобалном инфлацијом од четири процента.
Наводи се да би раст могао да се успори на 2,1 одсто ако би поремећаји у снабдевању енергентима трајали дуже и ако би просечне цене нафте ове године износиле 115 долара по барелу, што би могло да доведе инфлацију на 4,4 одсто.
Изгледи би се додатно погоршали, са успоравањем раста на само 1,3 одсто, ако би енергетски шок утицао на финансијска тржишта, што би резултирало нижим ценама енергената, већом волатилношћу и слабијим поверењем, наводи се у прогнози коју је пренео Ројтерс.
