Evropa i Kanada prošle godine su povećale troškove za odbranu za petinu, mada su razlike među članicama NATO znatne, pokazao je danas objavljeni godišnji izveštaj tog vojnog saveza.
Sve 32 članice NATO su dostigle cilj potrošnje za odbranu od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a ukupna potrošnja dostigla je 1,4 hiljade milijardi dolara i bila je šest odsto veća nego 2024.
“To pokazuje da NATO saveznici prepoznaju promenu bezbednosnog okruženja i potrebu da se ispune naše kolektivne obaveze”, napisao je generalni sekretar NATO Mark Rute u uvodu izveštaja.
Rute je rekao da očekuje da samit NATO u Ankari u julu nadogradi postignuto u 2025. “Nema mesta samozadovoljstvu, niti gubljenju vremena”, istakao je Rute, preneo je briselski Politiko.
Izveštaj je ukazao na velike razlike u potrošnji među NATO saveznicima i najmanji deo BDP za odbranu su potrošili Španija, Portugal, Albanija, Belgija i Kanada, po dva odsto.
Najviše je pak izdvojila Poljska, 4,3 odsto BDP, a slede Litvanija, Letonija, Estonija i Danska sa po znatno iznad tri odsto BDP.
Luksemburg, Belgija i Slovenija najviše su povećali potrošnju u odnosu na 2024. u aspolutnom iznosu dok je potrošnja opala u Mađarskoj, Češkoj i SAD.
U prethodnoj godini Evropa i Kanada su povećale potrošnju za odbranu 19 odsto, na 574 milijarde dolara, a SAD marginalno smanjile, na 838 milijardi, pokazao je izveštaj.
Udeo SAD u ukupnoj potrošnji NATO pao je sa 64 odsto na 59 procenata u prošloj godini.
Izveštaj je pokazao i da je potrošnja Evrope i Kanade na glavnu opremu prošle godine porasla 34 odsto, preneo je Politiko.
Gledano prema udelu u potrošnji za odbranu, Grčka je potrošila najviše na osoblje, Albanija na infrastrukturu, Belgija na operacije i održavanje a Luksemburg na opremu i istraživanja.
Članice NATO prošle godine su se pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa dogovorile da povećaju cilj rashoda za odbranu na pet odsto BDP do 2035.
