Кина је тиме Трампу послала поруку хармоније и реда, односно потребе да у међусобним односима, а нарочито у односима две водеће силе, влада стабилност и дугорочан цивилизацијски континуитет, неопходан за истински напредак
Миленијумима укорењена кинеска цивилизација и НР Кина као њен државни израз приликом званичних посета, а нарочито када су посреди најзначајнији светски лидери, не препуштају ништа случају.
Стога се подразумева да Доналд Трамп није случајно одведен да посети Храм неба.
Поменути храм — заједно са Кулом бубња, Забрањеним градом и Тијенанменом — чини уздужни географски пресек или осу Пекинга, а у кинеској историји и традицији ово светилиште има веома важну улогу.
Храм неба или Тијентан простире се на 270 хектара и стар је више од шест векова. За разлику од осталих кинеских грађевина, на крововима објеката у Храму неба доминира боја неба – плава. Посреди је светилиште на којем су владари династија Минг и Ћинг непосредно молили Небо за стабилност државе, мир и добру жетву.
Кина је тиме Трампу послала поруку хармоније и реда, односно потребе да у међусобним односима, а нарочито у односима две водеће силе, влада стабилност и дугорочан цивилизацијски континуитет, неопходан за истински напредак.
Посета Храму неба је такође и порука да је у односима Кине са САД потребан миран суживот, односно сарадња и равнотежа, која је у конфучијском тумачењу веома важна, уместо раздора, конфронтације и неспоразума.
Мотив “добре жетве”, који се такође везује за наслеђе Храма неба, представља поруку Трампу да економски односи треба да протичу у знаку добити и обиља, а не сукоба.
Укратко, Кина себе доживљава као цивилизацијски стожер стабилности и поретка, а са САД прижељкује однос који не нарушава ту равнотежу, оличену у миру, напретку и политичком легитимитету (мандат Неба је веома важан у разумевању власти у Кини).
Снажна симболика била је, уосталом, присутна и током претходне Трампове посете Кини, пре девет година.
Тада је Трамп са супругом Меланијом био одведен на чај са домаћинима, председником Сијем и његовом супругом Пенг Лијуан, у Бао Јунлоу, односно Дворану отелотвореног блага.
Посреди је зграда подигнута у западњачком стилу 1915. године, да се у њој чувају вредности и знаменитости из доба кинеске империје.
Зграда је изграђена новцем којег су се САД за време председника Теодора Рузвелта одрекле, а који је требало да буде исплаћен на име “одштете” због тобожње штете причињене за време Боксерског устанка у Кини, а након интервенције западних сила, Русије и Јапана.
Кина је поменуту “одштету” требало да исплати на рачуне осам земаља, али су се САД тада одрекле те врсте “надокнаде”.
Новац намењен САД Кина је употребила за изградњу поменуте зграде, а други део је употребљен стипендирање кинеских студената у САД, као и за изградњу зграде данас елитног пекиншког универзитета Цингхуа.
Професор међународних односа са универзитета Женмин, Ђин Цанжунг, изјавио је тада, тим поводом, да је испијањем чаја у тој згради послат сигнал америчкој влади да су сарадња, а не супарништво, пожељни у односима две земље.
Суптилне поруке, међутим, нису својствене само Кини.
Пре две године, приликом Сијеве посете Београду, домаћини су, уосталом врло домишљато и вешто, приредили занимљив догађај: црвеним тепихом, уочи доласка гостију, прошетала је патка са пачићима.
Патка у кинеској култури, наиме, представља симбол партнерске верности, среће, благостања и успеха.
