Американци данас осећају већи финансијски притисак него током рецесије 2008. године – показују најновији подаци истраживачке куће “Галуп”. Чак 55 одсто грађана верује да им се финансијска ситуација погоршава, што је највиши ниво икада забележен – виши и него током глобалне финансијске кризе и пандемије.
Иза тог податка не стоји само субјективан осећај. Од 2020. године траје оно што економисти све чешће називају историјском кризом трошкова живота: плате стагнирају, док цене готово свега, од хране до енергије, расту из месеца у месец. Ако данас зарађујете исто као пре неколико година, реално сте – сиромашнији.
Пет година погоршања без прекида
Тренд није нов, али је сада достигао врхунац. Већ пету годину заредом више Американаца сматра да им се финансије погоршавају него да се поправљају. Последњи пут сличан образац забележен је током Велике рецесије.
Највећи страхови су очекивани: 62 одсто брине да неће имати довољно за пензију, 60 процената страхује да неће моћи да покрије медицинске трошкове, а њих 54 одсто је забринуто за инвестиције и животни стандард. Истовремено, скоро половина становништва страхује од редовних трошкова лечења, док више од 40 процената има проблем да покрије месечне рачуне.
Другим речима – и у Америци живот “од плате до плате” постаје норма.
Колико је систем крхак показује податак да је просечној америчкој породици потребно свега нешто више од 6.000 долара додатног дуга да склизне у озбиљну финансијску кризу. У земљи која је симбол економског успеха – то је граница опстанка.
Стари наративи о штедњи, дисциплини и америчком сну све теже одговарају стварности. Један озбиљнији здравствени проблем или неочекивани трошак може избрисати године одрицања. Зато Американци мењају начин живота: одустају од излазака, одлажу медицинске прегледе, касне са киријама, смањују потрошњу на минимум
Додатни притисак долази са енергетског тржишта. Према подацима ААА, цена бензина у САД достигла је 4,18 долара по галону – највиши ниво од почетка сукоба са Ираном. А како енергија поскупљује, поскупљује и све остало.
Истовремено, раст пореских оптерећења додатно притиска грађане. Поједини, попут водитеља Била Мара, тврде да држави дају и до 60 одсто својих прихода кроз различите порезе и таксе.
Уз раст трошкова долазе и откази. Компанија “Најк” најавила је ново смањење броја запослених – око 1.400 радника, углавном у технолошком сектору. То је само део шире слике у којој се тржиште рада хлади, а неизвесност расте.
Све ово води ка једном закључку: средња класа, некада стуб америчког друштва, систематски слаби.
