“Članice NATO-a se i dalje ne slažu oko osnovnog pitanja: šta zapravo žele da postignu svim ovim novim izdacima?”, navodi “Forin polisi”.
Prema mišljenju generalnog sekretara NATO-a, povećanje vojnih izdvajanja trebalo bi da bude usmereno na to da se Sjedinjene Države ubede da ne smanjuju svoje angažovanje u poslovima Alijanse. Takođe, Ruteovom pristupu pripada i obaveza evropskih članica NATO-a da kupuju američko naoružanje. Jedan od zagovornika takvog pristupa je Britanija, navodi američki časopis.
S druge strane, kanadski premijer smatra da bi članice Alijanse trebalo da se usredsrede na razvoj sopstvenih vojnih kapaciteta kako bi se one obezbedile u slučaju povlačenja američkih snaga i smanjile svoju zavisnost od Vašingtona. Sličan stav zastupa i Francuska.
